Beogradska Berza | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Beogradska Berza". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
Novi Sad
SEMINARSKI RAD
Beogradska berza
Novi Sad
21.12.2010
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………………………………………..3
Istorijat………………………………………………………………………………………………...........4
Delatnost…………………………………………………………………………………………………....5
Organi berza………………………………………………………………………………………………...6
Arbitraža…………………………………………………………………………………………………….6
Akcionari……………………………………………………………………………………………………6
Hartije…………………………………………………………………………………………………….....7
Informacioni sistemi………………………………………………………………………………………..7
Belexfix……………………………………………………………………………………………………..7
Licence………………………………………………………………………………………………….......8
Uvod
Beogradska berza a.d. je mešovita berza sa sedištem u Omladinskih brigada 1 , u Beogradu (Srbija). Uspostavljena je kao akcionarsko društvo, čiji su osnivači bili tadašnja Savezna Republika Jugoslavija, Republika Srbija, i pedesetak banaka i osiguravajućih društava.
Prvobitno je osnovana još 21. novembra 1894. godine, ali su prve transakcije obavljene tek u januaru 1895. Pripreme za otvaranje beogradske berze trajale su dugo. Zakon o javnim berzama donet je 3. novembra 1886. godine, a sama berza osnovana je 1894. godine na inicijativu Srpskog trgovačkog udruženja, a počela je sa radom 2. januara 1895. godine. Na ovoj berzi trgovalo se devizama, akcijama, obveznicama i robom. Bila je to prva berza u jugoslovenskim krajevima. Poslovi su se sklapali i promptno i terminski.
Istorijat
Početak rada
Zbog ekonomske zaostalosti naših krajeva i usmerenosti trgovine poljoprivrednim proizvodima na strane zemlje, prvenstveno na Peštu, Beč i Štajnbruh, dugo se nije osećala potreba za otvaranjem berzi, kao posredničkih trgovačkih institucija. U Srbiji je sitan seoski posed, praćem skromnim tržišnim viškovima, bio dodatna smetnja za pojavu berzi. I pored toga, vodeći beogradski trgovci su sredinom XIX veka predlagali knezu da osnuje berzu, što bi olakšalo i ubrzalo trgovinski promet i potpomoglo ekonomski napredak Srbije.
Poslovanje je do I svetskog rata bilo dosta slabo. Trgovalo se gotovo isključivo stranim novcem, posebno napoleondorima i austro-ugarskim krunama. Značajnu prepreku napretku poslova predstavljalo je naglašeno oporezivanje menjačkih radnji i visoko taksiranje berzanskih zaključaka, pošto je mnogima smetao špekulativni karakter berze. Poljoprivrednim proizvodima malo se poslovalo, već je nastavljena stara tradicija neposrednog trgovanja između sitnih srbijanskih i krupnih austro-ugarskih trgovaca. Na berzi su se početkom XX veka kotirale akcije 140 novčanih zavoda i 40 preduzeća, ali je promet akcija bio skroman, pošto je finansijski kapital bio slabo razvijen u tadašnjoj Srbiji. Nešto se življe trgovalo državnim obveznicama, kao sigurnijim vrednosnim hartijama.
Prvi svetski rat
Berza je imala prekid u radu u periodu od 1914. do 1919. godine. Poslovanje berze obnovljeno je posle I svetskog rata.
Beogradska berza je i dalje najviše poslovala sa devizama i, tokom tridesetih godina, sa klirinškim doznakama, a nešto manje državnim obveznicama, za koje je bila najvažniji centar u Kraljevini Jugoslaviji. Posebno živa trgovina devizama odvijala se neposredno posle rata, u vreme inflacije i špekulacija sa vrednošću dinara. U periodu između dva svetska rata, izrasla je u snažan finansijski centar u ovom delu Evrope.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET