Bankarsko poslovanje i ponuda novca | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarsko poslovanje i ponuda novca". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

OSNOVI EKONOMIJE BEOGRADSKA POSLOVNA šKOLA
PROJEKTNI RAD
BANKARSKO POSLOVANJE I PONUDA NOVCA
SADRžAJ
1……………………………………………………….Uvod
3………………………………Karakteristike banaka
4…………………………………………Podela banaka
10…………………………………….Funkcije banaka
11……………………………...................NLB banka
15…………………………………..............Literatura
Uvod
Bankarstvo je posebna naučna disciplina koja ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proučavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema,kao i načina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proučava bankarsko poslovanje, a naročitoodnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovustvaranja i korišćenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i prožimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike, s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge strane. Bankarstvo kao naučna disciplina o organizaciji i poslovanju banakarazvilo se u drugoj polovini 19 veka, sa ciljem da bankare osposobi zauspešno vodenje bankarskih poslova, vodeći računa o kreditnom pokriću,likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, špekulativnim poslovima i sl.
Poslovno bankarstvo je nastalo u Engleskoj, kada su se pojavile zlatare u kojima je čuvano zlato i druge vrednosti. U početku su takve banke bile nalik garderobama ili skladištima. Deponenti bi ostavili zlato na čuvanje i zauzvrat dobijali prznanicu o primitku. Kada bi ga podizalo, pokazali bi depozitaru (zlataru) priznanicu, platili neki minimalnu nadoknadu za usluge čuvanja i dobili natrag svoje zlato. Vremenom su zlatari primetili da ne moraju da vrate baš one iste komade zlata vlasniku koji im ih je poverio na čuvanje. Deponenti su, pak, bili voljni da prihvate bilo koji komad zlata, sve dok je njegova vrednost odgovarala vrednostima zlata koje su oni deponovali. Ova mogućnost izdavanja deponentima različitih komada zlata, davala je zlatarima slobodu da mogu sami da pozajmljuju zlato.
1
Bilans stanja zlatare
Aktiva
Pasiva
Rezerve 1.000.000 €
Depoziti po viđenju 1.000.000 €
Ukupno: 1.000.000 €
Ukupno: 1.000.000 €
Tabela 4.1. Prva banka – zlatara je držala stopostotne rezerve na depozitima po viđenju.
U samom početku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće po viđenju pa nije bilo moguće kreiranje novca iz rezervi.
Bilans stanja jedne tipične zlatare prikazuje tabela 4.1. Pretpostavka je da je zlatara isključ ivo čuva zlato svojih komitenata.Na primer,vrednost od 1.000.000 € zlata je u trezorima banke. To predstavlja novč anu imovinu(stavka novčane rezerve) u bilansu stanja.Radi uravnoteženja ove stavke aktive,knjiži se depozit po vidjenju u iznosu jednakom 1.000.000 € na strani pasive.
Banke sa stopostotnim rezervama imaju neutralan uticaj na novac, potrošnju i cene, budući da od svog potencijala ništa ne dodaju novčanoj masi, niti od nje išta dobijaju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET