Revizija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Revizija". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Iako je u literaturi moguće pronaći više definicija revizije, ipak se među njima ne uočavaju značajne razlike. Pojednostavljujući i sažimajući brojne definicije koje je literatura izdvojila za reviziju se može reći da ona nije ništa drugo nego ispitivanje finansijskih izveštaja, podataka o poslovanju, poslovnih knjiga i drugih dokumenata s ciljem dobivanja pouzdanog mišljenja o ekonomskom i finansijskom položaju klijenta. Klijent je reč koja se uobičajeno koristi u revizijskom poslu, a označava onaj poslovni subjekt čiji su finansijski izvještaji, najčešće - iako ne i isključivo, predmet revizije.
Shodno Zakonu o reviziji revizija je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja i konsolidiranih finansijskih izveštaja obveznika revizije i podataka i metoda koje se primenjuju pri sastavljanju finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje stručno i nezavisno mišljenje o istinitosti i objektivnosti finansijskog stanja, rezultata poslovanja i novčanih tokova. Revizija obuhvata i druge poslove predviđene Zakonom o trgovačkim društvima i posebnim propisima.
Prema zakoniku koji prati Međunarodne revizijske standarde cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome jesu li finansijski izveštaji pripremljeni, u svim značajnim odrednicama, shodno primenjivom okviru finansijskog izveštavanja. Fraze koje se uobičajeno koriste za izražavanje revizorovog mišljenja o finansijskim izveštajima su: "prikazuju istinito i fer" ili "predočavaju realno i objektivno u svim značajnim odrednicama". Reč je o frazama koje imaju isto značenje. Sličan cilj postavlja se ipred revizije finansijskih i ostalih informacija koje su pripremljene u skladu sa određenim kriterijumima.
Za reviziju je karakteristično:
naknadno ispitivanje finansijskih izvještaja ili finansijskih informacija kad je takvo ispitivanje potaknuto od strane subjekta ili predstavlja zakonsku obvezu,
reviziju obavljaju neyavisne i stručne osobe,
revizijom se želi utvrditi prikazuju li predočeni finansijski izveštaji realno i objektivno (odnosno fer i istinito) finansijsko stanje i rezultat poslovanja subjekta,
objektivnost i realnost finansijskih izveštaja utvrđuje se prema definisanim kriterijima,
kriterijumi za ocenu objektivnosti i realnosti finansijskih izveštaja moraju biti unapred poznati, a njih čine: a) računovodstvena načela, b) međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, c) zakonski propisi i d) usvojene računovodstvene politike,
mišljenje o realnosti i objektivnosti finansijskih izvještaja potpisuje ovlašćeni revizor (i ovlašćeni predstavnik u ime revizorskog društva, odnosno samostalnog revizora - op.a.),
revizorski izveštaj sa mišljenjem temelji se na objektivnim dokazima i dostavlja se zainteresovanim korisnicima, i
revizorski izveštaj o objektivnosti i realnosti finansijskih izveštaja dostupan je javnosti.
2. Značenje revizije
Često se postavlja pitanje zašto uopšte postoji potreba za revizijom? Odgovor na to pitanje može se pronaći u ekonomskom odnosu koji postoji unutar određenih poslovnih subjekata, kao i između tih poslovnih subjekata i svih onih koji imaju određeni interes s njima. Odnos između računovodstva i revizije potrebno je sagledavati u istorijskom kontekstu. Postoje dokazi kako su neki oblici računovodstva i revizije postojali još u staroj Grčkoj oko 500 g. pr. Kr. Do kraja 18.-og i početka 19.-og veka većina preduzeća bila su mala i organizovana kao trgovci pojedinci ili partnerstva. Nastanak savremenog računovodstva i revizije povezan je s industrijskom revolucijom i pojavom trgovačkih društava, a što sve prate i narasle potrebe za prikupljanjem kapitala potrebnog za finansiranje rasta i razvoja tih društava. Trgovačka društva su u tom razdoblju počela drugima nuditi vrednosne papire (deonice i obveznice), ali i pozajmljivati sredstva od finansijskih institucija.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET