Reforma javnog sektora u Republici Srbiji | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Reforma javnog sektora u Republici Srbiji". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
UVOD
S obzirom na činjenicu, da se revizija tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja, za takvu reviziju vrlo često se koristi izraz finansijska revizija. Međutim, za proces racionalnog upravljanja potrebne su, osim računovodstvenih informacija, i tazličite neračunovodstvene informacije (koje nemaju svoj finansijski iskaz), zbog čega se sve intenzivnije rezvija revizija poslovanja koja se (osim finansijskim izveštajima) mnogo detaljnije bavi kvalitetom celine poslovanja, pri čemu i neračunovodstvene informacije dobijaju značajnu ulogu.
Ovako opisanom revizijom poslovanja, usmereno na kvalitet poslovanja, u savremenim uslovima, bave se i eksterni komercijalni revizori i državni revizori, a ne samo interni revizori kako se, po pravilu, misli.
Od ostalih vrsta revizije, revizija poslovanja se, po pravilu, razlikuje po tome što je usmerena na informacije koje se odnose na identifikovanje mogućnosti za povećanje efikasnosti i ekonomičnosti, kao i za povećanje efektivnosti u poslovanju organizacije. Revizija poslovanja se razvila iz finansijske revizije, znači uključuje finansijsku reviziju, ali se proširuje i na ostale poslovne aktivnosti preduzeća.
Polazeći, dakle, od činjenice da je revizija poslovanja usmerena na celinu informacija neophodnih za proces upravljanja, najčešće se ovom vrstom revizije bave interni revizori, ali se revizijom poslovanja moraju baviti i eksterni, kao i državni revizori.
Za razlikovanje pojedinih vrsta revizije može se koristiti nekoliko kriterijuma, i to: organ koji provodi ispitivanje, zatim objekat ispitivanja i područje ispitivanja. Važno je naglasiti, prilikom razmatranja vrste revizije, da različite vrste revizije proizilaze iz specifičnih gledišta posmatranja, po pravilu, vrlo sličnog ili istog postupka revizije. Tako, na primer, reviziju finansijskih izveštaja mogu provoditi i eksterni i interni revizori. Prema prvom kriterijumu razlikujemo internu reviziju i eksternu reviziju. Revizija poslovanja i revizija finansijskih izveštaja se razlikuju prema tome šta se ispituje, odnosno prema kriterijumu objekta ispitivanja.
STANJE JAVNOG SEKTORA U REPUBLICI SRBIJI
Po mnogo čemu, javna preduzeća predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja imaju, u obavljaju svoje delatnosti, posebno apostrofiranu odgovornost, i to, kako prema javnosti, tako isto i prema osnivaču. Pođe li se od činjenice da obavljaju delatnosti javnog preduzeća na neadekvatan način izaziva, po pravilu, nezadovoljstvo kod građana, uz čestu pojavu javnog reagovanja, sasvim je jasno da je na javnom preduzeću posebna odgovornost na informisanju javnosti o radu i poslovanju tih preduzeća.
Javno preduzeće bi se, generalno, moglo definisati kao preduzeće formirano s osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog (opšteg) interesa, pri čemu država, odnosno jedinica lokalne samouprave (kao njihov osnivač), vrši, u celosti ili delimično, ulogu „preduzetnika“.
Kao bitne zajedničke karakteristike javnih preduzeća mogu se navesti sledeće, i to: obezbeđenje proizvoda i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stečen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Javna preduzeća, u odnosu na ostala preduzeća, dobit stiču u prilično specifičnim okolnostima, jer svoje poslovne prihode ne mogu ostvarivati slobodnim formiranjem cena svojih proizvoda i usluga (bez prethodno dobijene saglasnosti od osnivača). To znači, dakle, da se dobit (koja bi opravdala uložena sredstva), ostvaruje vrlo pažljivim odmeravanjem (kalkulisanjem) cena proizvoda i usluga, vodeći računa, pri tome, o kupovnoj snazi stanovništva (kao krajnjeg korisnika).
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET