Ravnoteža u uslovima ograničene konkurencije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ravnoteža u uslovima ograničene konkurencije". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
OSNOVI EKONOMIJE
Tema: Ravnoteza u uslovima ogranicene konkurencije
SADRZAJ
UVOD……………………………………………3
Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije………………5
MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA………9
OGRANICENA KONKURENCIJA………………………….9
Monopol……………………………………………………..11
Duopol……………………………………………………….11
Oligopol……………………………………………………..11
Monopolisticka konkurencija………………….13
Modeli nepotpune konkurencije……………………..15
ZAKLJUCAK………………………………….19
UVOD
Trziste predstavlja mesto gde se ponuda i potraznja robe i usluga susrecu i kao stalan i organizovan oblik dovode u medjusobni kontakt, kao skup kupaca i prodavaca. Trziste je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna medjusobna delovana, odredjuju cene pojedinacnih proizvoda ili skupa proizvoda. Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji koristićemo podelu trzisnih struktura po kojoj postoje dva osnovna tipa: savrsena, tj. potpuna konkrencija i nesavrsena, tj, nepotpuna konkurencija. Savrsena konkurencija je takvo trzisno stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca i kupaca na trzistu istog, homogenizovanog proizvoda i kada svi proizvodi imaju cenu i razmenjuju se na trzistu , a ucesnici na trzistu nemaju nikakvog uticaja na cenu po kojoj kupuju ili prodaju, tj. cena je objektivno data velicina. Promena cene je posledica aktivnosti svih prodavaca i kupaca, a nikako posledica njihovog pojedinacnog delovanja. Dakle, na savrsenim konkurentskim trzistima pojedinacni proizvodjaci su ustvari preduzimaci cijena, tzv. price-takers. Iz navedenog proizilazi da je savršeno konkurentsko tržište takvo tržište na kome sva preduzeća proizvode identične proizvode, a svako preduzece je tako malo da njegov izbor nivoa proizvodnje ne utice ni na cijelu industriju niti na cijene. U praksi se retko susrecu ovakvi primeri, npr. u proizvodnji psenice, kukuruza, nafte, pa se moze reci da u vecini slucajeva prevladava nesavrsena konkurencija. Nesavrsena konkurencija postoji kada kupac ili prodavac mogu uticati na cijenu proizvoda. Glavna obelezja su previsoke cene i preniska proizvodnja, i o njoj ce vise reci biti u nastavku ovog seminarskog rada. Stvarno trziste nije niti savrseno konkurentno niti u potpunosti monopolisano, vec spada negde u spektar izmedju savrsene konkurencije i cistog monopola. Monopolisticka konkurencija, kao tema ovog seminarskog rada, javlja se kao jedan od oblika nesavrsene konkurencije i upravo zato cemo se ukratko osvrnuti na nesavrsenu konkurenciju, a zatim pokušati obraditi i monopolisticku konkurenciju, sa osvrtom na definiciju, karakteristike i slicno.
Definisanje monopola i uslovi privredjivanja na tržištima nesavršene konkurencije
Tržišna moć. Suština tržišne moći je mogućnost da se mijenjaju cijene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cijene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cijenom svog proizvoda.Na primjer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, riječ je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cijena. Ispoljavanje trzisne moci. U pogledu trzisne organizacije, privredni sektor cini spektar od potpune koncentracije do gotovog monopola. U smislu smanjenja trzisne moci preduzeca, potrebno je kvalitativno merilo stepena trzisne moci. Trzisna moc je stepen kontrole sto ga jedno preduzece ili mali broj preduzeca imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobicajnija mera trzisne moci je sektorski koeficijent koncentracije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET