Proizvodna i tržišna struktura savremenog kapitalizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proizvodna i tržišna struktura savremenog kapitalizma". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
Увод 3
1. Основне карактеристике производне и тржишне структуре савременог друштва 4
1.1. Информатичка револуција и промене у производној структури 4
1.1.1. Основна обележја електро механичке индустријске револуције 5
1.1.2. Основна обележја информатичке, научно технолошке револуције 5
1.1.3. Карактер фактора производње 5
1.1.4. Карактеристике производње и производне структуре 7
1.2. Тржишна структура савременог капитализма 8
1.2.1. Деловање закона просечног профита у савременим условима 8
1.2.2. Тржишне структуре и монополски савези 9
1.3. Интернационализација производње и капитала 12
1.4. Глобализација светске привреде и међународни монополи 12
1.5. Ново економско јединство света 13
Закључак 16
Литература 17
Увод
Када је криза постепено захватила друштвену свест феудалног друштва што је условило да еволутивне промене у свим областима друштвене структуре израсту у крупне квалитативне, револуционарне (економске, политичке, идеолошке) промене које чине почетак једне нове економске формације друштва – капитализма.
Феудализам је био и своја сопствена негација. Још у оквирима самог феудалног друштва, нарочито почев од 14. до 15. века развијали су се први капиталистички процеси и односи. Основна супротност између нових производних снага и старих односа у производњи нарушавала је равнотежу читавог друштва. Еснафско-градско занатство, трговачки капитал и развој индустрије, разна географска открића и проналасци у техници међу којима су: компас, откриће Америке, аутоматска радилица, развој тржишта и у вези са њим освајање колонија, развитак градова и робоновчане производње, све је то из основа мењало класичне далне основе које су постале кочница даљем усавршавању производних снага друштва. Владајући сталежи у друштву које су чинили племство и свештенство имали су све мањи значај и улогу у основним процесима друштвене производње и промета, док је трећи сталеж грађанство преузимало иницијативу економског и културно-политичког развитка друштва. По својој суштини, капитализам натуралну привреду и ситнородну производњу подиже на степен тржишне, робоновчане привреде. Настаје све веће акумулирање новца ради производње, а производња сама по себи развија ту исту акумулацију. Новац постаје главни циљ, врше се велика улагања ради што већег богатства, а међу власницима средстава за производњу настаје оштра конкурентска борба у којој се не бирају средства да се дође до обезбеђења средства профита. Упоредно, пак са првобитном акумулацијом капитала ствара се и акумулација пауперизоване масе. Власник само своје радне снаге коју једино може да као робу изнесе на тржиште он ступа у све већу зависност капиталисте кроз систем најамног рада. Тако се још са првим зачецима машинске, капиталистичке производње могло јасно видети да ће основне класе у друштву бити радници и буржоазија и да ће се између њих одвијати најоштрија класна борба.
1. Основне карактеристике производне и тржишне структуре савременог друштва
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET