Proces nastajanja novog proizvoda - LEVIS | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proces nastajanja novog proizvoda - LEVIS". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvodni deo
O nošenju džinsa se ne mora mnogo govoriti. Nose ga svi, od prinčeva i princeza, do klošara na ulici, preko mladih devojaka, koje traže baš svoj par farmerki. Danas možete kupiti milion različitih modela, od onih novopazarskih za nekoliko evra, preko čuvenih Dizelovih.
Izum farmerica ravnopravan je većini izuma koji su obeležili današnjicu, a njegov vlasnik Levi Štraus može se smatrati istorijskom ikonom koja je kulturološki obeležila kraj 19. i čitav 20. vek. Istorijat počinje u 16. veku u blizini Dongarii tvrđave, nadomak Mumbaija. Seljaci su proizvodili tanku pamučnu tkaninu, poznatu kao dungaree, bojili je prirodnim indigom, i prodavali moreplovcima, koji su je sami krojili. Ovo je takoreći pradeda danas poznatog džinsa Prvi put kompletno urađen džins je napravljen u Đenovi, za potrebe mornara. To su bile pantalone za svaku namenu. Mogle su se nositi suve ili mokre, a po potrebi mornari bi ih lako urolali i pretvorili u bermude. Prane su u morskoj vodi, prikačene za brod, tako da su od slane vode vremenom postajale bele. Navodno, i reč džins potiče odavde.
Iz Italije, priča o najnošenijem predmetu, seli se u Francusku u grad Nîmes, gde je prvi put napravljena tkanina denim, reč nastala po fabrici u kojoj je napravljen, de Nîmes.
Iz Evrope džins dolazi u Ameriku, gde će 1970. godine započeti prava revolucija u odevanju.
1. Levi’s
Davne 1853.godine Levi Štraus nije mogao ni zamisliti da će njegov „izum” bukvalno zavladati celim svetom. Novopečeni Amerikanac, rođen 1829. pod imenom Loeb Štraus u Nemačkoj, te je godine u Kaliforniji pokrenuo vlastitu veleprodaju odela, tkanina i džepnih maramica. To područje Amerike već je pet godina tresla zlatna groznica, što je trgovcu iz Njujorka dalo šansu za ostvarenje pravog američkog sna. Zajedno sa sestrom i šurakom taj dvadesetčetvorogodišnjak je iz sedišta u San Francisku snabdevao farmericama, ali i finijim tkaninama, rudare, farmere i ostale stanovnike tadašnjih novonastajućih gradova američkog Zapada.
Ključna figura u nastanku brenda Levi’s, pored mladog nemačkog emigranta Levija Štrausa, bio je i jedan krojač. U Štrausovoj radnji kupovao je izvesni Jakob Dejvis, idejni tvorac džinsa. Ideja je nastala kada je kod Jakobsa po ko zna koji put došao klijent, kome su se odšivali džepovi na pantalonama i Jakobs je smislio način kako da ih pričvrsti metalnim nitnama. Problem je rešen, a građanima se ideja jako dopala. Pošto se bojao da mu ne ukradu ideju, Jakobs je želeo da je patentira. Međutim, pošto nije bio u mogućnosti da prikupi potrebnih 68 dolara, obratio se pismom Leviju, koji je prepoznao potencijal u ovoj ideji i tako je otpočela njihova saradnja. Štraus je verovao u vrednost te jednostavne, a genijalne ideje, i 20.maja 1873. godine odobren im je patent za “široke radne pantalone sa strukom, ojačane metalnim kopčama”. Ovaj naziv bio je u upotrebi sve do 1960. godine, dok iz slenga tadašnjih američkih tinejdžera nije preuzeto ime džins (engl. čvrsto pamučno platno). Već 1890. godine Levi Štraus je počeo da označava svoje farmerice brojem 501, i tako stvorio modni odevni predmet koji je obeležio 20. vek.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET