Privreda u socijalizmu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Privreda u socijalizmu". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

СAДРЖАЈ
СAДРЖАЈ 1
I УВОД 2
II ДВА ОСНОВНА ТИПА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ 3
III НОРМАЛНЕ ЦЕНЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ПРИВРЕДИ 6
1.1 Концепција вредносне цене 7
1.2 Концепција доходне цене 8
1.3 Концепција специфичне цене 12
1.4 Концепција цене производње 16
IV ЗАКЉУЧАК 18
ЛИТЕРАТУРА 19
I УВОД
У овом раду објаснио сам сам појам социјализама као облик друштвеног уређења, сам настанак социјализма и његове битне особине. Назначени су и два основна типа социјалистичке привреде и то: социјалистичка привреда нетржишног типа и самоуправна робна привреда, као и њихове најважније карактеристике и разлике, где се пре свега као разлика истиче својина, тржиште као и циљеви економске активности и њихов облик координације.
Као најважнији проблем овог семинарског рада јесу облици нормалних цена у социјалистичкој привреди. Постоје различита схватања облика нормалних цена, тј. цена опште равнотеже социјалистичке привреде, па према томе јављају се два најважнија облика нормалних цена а то су: доходна цена и специфична цена. Поред ових облика јављају се и концепција вредносне цене и концепција цене производње, као и њихове карактеристике и њихов значај што је објашњено у раду.
Аутори доходне цене истичу да је присвајање дохотка основни циљ привредне активности робних произвођача и да се нормална цена одређује на основу опште просечне доходне стопе. Док аутори специфичне цене доходак не посматрају на једнинствен начин, већ инсистирају његову поделу која произилази из друштвеног власништва средстава за производњу и принципа награде према раду. Према томе доходак се расподељује на два посебна дела и то на: лични доходак (или потрошњу радних људи) и акумулацију.
II ДВА ОСНОВНА ТИПА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ
Социјализам као облик друштвеног уређења не представља самосталну историјску формацију. И према схватању Маркса и Енгелса појам ,,социјализам“ односи се на широко схваћен прелазни период из капиталистичког у комунистичко друштво. Као таква, ова историјска формација садржи елементе и претходне и будуће формације. Када указујемо на став да је реч о несамосталној историјској формацији, то чинимо пре свега да бисмо указали на одсуство уграђених снага саморепродукције овог облика друштвеног уређења. Капитализам се саморепродукује на основама приватног власништва, робне производње и политичких институција које су са њима усаглашене. Насупрот томе, начин организације економске основе друштва у социјализму није једнозначно одређен и може се кретати унутар широког распона од потпуне елиминације регулативне улоге робне производње до њеног доминантног утицаја. Ово је последица чињенице да облик подруштвљавања средстава за производњу није једнозначно одређен – он се може кретати од државног облика својине до групног односно индивидуалног облика.
Први облици социјалистичког друштвеног уређења настали су на периферији светског капиталистичког система у неразвијеним, полуколонијалним државама. Као социјалистичке земље јављају се Совјетски Савез, Кина, Југославија, Куба итд.
Постоје два основна типа социјалистичке привреде и то:
социјалистичка привреда нетржишног типа и
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET