Primarno i sekundarno tržište akcija i inicijalna javna ponuda akcija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Primarno i sekundarno tržište akcija i inicijalna javna ponuda akcija". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD
PRIMARNO I SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA I INICIJALNA JAVNA PONUDA
AKCIJA
3CR/0032/10
Beograd, 11.01.2010.
Primarno, sekundarno tržište i procena vrednosti akcija
Primarno tržište akcija
Obične akcije su vlasničke HOV, koje predstavljaju vlasničke udele u preduzeću.
Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzeća, banke i druge depozitne i nedepozitne institucije. Za razliku od obveznica koje obezbeđuju unapred poznati prinos u obliku kamate, akcije vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat zagarantovan prinos. Prinos zavisi od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala došli emisijom akcija.
Akcije kao sertifikati u suvlasništvu simbolizuju vlasništvo nad a) određenim delom kapitala i b) određenim udelom imovine. Sa ovog stanovišta analize razlikujemo:
akcionarska društva kod kojih je u registar upisana veličina osnivačkog akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara, a sva ostala imovina u bilo kom obliku je vlasništvo akcionarskog društva, i može postati vlasništvo akcionara samo u slučaju likvidacije akcionarskog društva i
suvlasnička društva kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika, bez obzira na oblik i način tog učešća. To podrazumeva da se suvlasništvo ne ostvaruje samo uplatom u kapitalu, već može biti izvršena i unošenjem određene imovine ili prava u to društvo.
Osnivanje akcionarskih društava se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prve emitovane akcije se nazivaju osnivačke akcije, i samo se kod njih prodajna vrednost
Poklapa sa nominalnom vrednošću. Svaka nova emisija se vrši radi povećanja osnivačkog kapitala, a akcije kojima se to postiže nazivaju se novim akcijama ili mladicama. One se uvek prodaju po ceni koja je veća od nominalne vrednosti. Ta razlika između nominalne i prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni višak, i uplaćuje se u fond akcionarskog društva.
Osnovna obeležja akcija
Specifičnosti i razlike između finansiranja putem obveznica i akcija su:
kod vlasničkih instrumenata, kompanije emitenti nisu obavezni da plaćaju dividendu.Ona je promenljiva veličina i zavisi od rezultata poslovanja i odluka skupštine akcionara, dok kod dugovnih instrumenata emitenti vrše isplatu kamate i glavnice bez obzira na poslovne rezultate.
Obveznice nose niži nivo rizika, atime i niži prinos, a akcije nose veći rizik i, analogno tome, veći prinos. Ovde treba naglasiti da prihod instrumenata akcijskog kapitala čine: dividenda i kapitalna dobit, koja predstavlja razliku između tekuće cene akcija i cene akcije po kojoj je vlasnik kupio akciju. Akcije nude investitorima dvodelnu stopu prinosa. Prvi deo je kapitalna dobit, ako se tokom vremena cena poveća. Drugi deo je isplata dividende akcionaru.
Vlasnici akcija imaju pravo glasa, kao što je izbor odbora direktora i vlasništvo nad emitentom, a vlasnici instrumenata duga nemaju ni pravo glasa ni pravo vlasništva nad emitentima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET