Primarno i sekundarno tržište akcija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Primarno i sekundarno tržište akcija". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
EKONOMSKI FAKULTET
FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Instrumenti i institucije
SEMINARSKI RAD
PRIMARNO I SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA
UVOD ............................................................................................................................................ 3
PRIMARNO TRŽIŠTE AKCIJA .................................................................................. 4
Primarna emisija akcija ....................................................................................... 4
Funkcionisanje primarnog tržišta akcija ........................................................... 5
Inicijalna javna ponuda ....................................................................................... 9
SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA ......................................................................... 11
Funkcionisanje sekundarnog tržišta akcija ..................................................... 11
Organizacija sekundarnog tržišta kapitala ..................................................... 13
Metodi trgovanja na sekundarnom tržištu akcija .......................................... 15
PREDNOSTI I NEDOSTACI TRGOVANJA AKCIJAMA ................................... 18
ZAKLJUČAK ........................................................................................................................... 19
LITERATURA .......................................................................................................................... 20
UVOD
Najznačajniji segmenti tržišta kapitala su primarno i sekundarno tržište akcija, sa brojnim funkcijama koje svojim aktivnostima realizuju. Neke od najznačajnijih funkcija su:
Realno utvrđivanje cena akcija po objektivnim tržišnim kriterijumima,
Postizanje najvišeg prinosa po osnovu posedovanja akcija,
Diverzifikacija vlasništva, koja omogućava fleksibilniju finansijsku strukturu i optimalniji finansijski miks,
Disperzija rizika u poslovanju,
Postizanje najvišeg nivoa štednje, zaštita interesa vlasnika i korisnika kapitala.
Imajući u vidu značaj navedenih funkcija, u daljem izlaganju pažnja će biti usmerena na način organizovanja i funkcionisanja kako primarnog tako i sekundarnog tržišta akcija.
PRIMARNO TRŽIŠTE AKCIJA
Pojam primarnog tržišta se vezuje za emisiju ili izdavanje pojedinih finansijskih instrumenata, odnosno za njihovu prvu prodaju i faktičko uvođenje na tržište. Ono podrazumeva načine na koje emitenti (privredne organizacije, država, lokalni organi vlasti itd.) mogu da emituju akcije ili obveznice radi prikupljanja kapitala za finansiranje svojih potreba. Primarna tržišta i emitovanje hartija od vrednosti su izuzetno kompleksne oblasti. One zahtevaju postojanje određenih institucionalnih uslova, kao što su: razvijeno finansijsko tržište (posebno segment tržišta kapitala), efikasne finansijske institucije i posrednike, jano definisane računovodstvene propise i proceduru za ocenu boniteta, drugačiju organizaciju platnog prometa, klirinšku kuću i tome slično.
Primarna emisija akcija
Procedura primarne emisije je različita od zemlje do zemlje i zavisi u najvećoj meri od zakonske regulative. U zemljama sa razvijenim finansisjkim tržištima primarna emisija dugoročnih hartija od vrednosti je veoma standardizovan proces koji zahteva poštovanje strogo propisane procedure. Ne ulazeći u razlike između pojedinih zemalja, generalno možemo identifikovati sledeće korake u primarnoj emisiji akcija:
I – Pre nego što uopšte krene u emitovanje, emitent mora da donese odluku o tome da će javno da se finansira. Odluku donosi najviši organ upravljanja – Skupština na predlog upravnog odbora. U slučaju da preduzeće nije korporativnog vlasničkog oblika, odnosno da se ranije nije finansiralo akcijskim kapitalom, neophodna je saglasnost originanlnih vlasnika. Na ovom mestu trba podsetiti kako je moguće razlikovati dve vrste korporativnih firmi:
a) Zatvoreni tip (closely held) kod kojih postoji manji broj akcionara, koji žele da zadrže kontrolu nad firmom. U SAD ovakve firme počinju da se tretiraju kao javne, a podaci o njima javno objavljuju, ukoliko ispune sledeća dva uslova:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET