Prihodi budžeta EU | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prihodi budžeta EU". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

S A D R Ž A J
1. Uvod ...............................................................................................................................2
2. Istorjska struktura budžeta..........................................................................................3
3. Prihodi budžeta Evropske unije................................................................................4
4. Sopstveni izvori prihoda..............................................................................................5
4.1. Takse na proizvode uglja i čelika..................................................................5
4.2. Poljoprivredne dadžbine evropske zajednice............................................6
4.3. Carine Evropske zajednice...........................................................................6
5. Doprinoosi država članica...........................................................................................7
5.1. Sredstava od poreza na dodatnu vrijednost.................................................7
5.2. Sredstva od dodatnog izvora prihoda.......................................................7
6. Zaključak........................................................................................................................8
7. Literatura......................................................................................................................10
1. U V O D
Od svog osnivanja EU je prošla kroz pet krugova proširenja 1973. - Danska, Irska i Velika Britanija; 1981.- Grčka, 1986. - Španija i Portugal; 1995.-Austrija, Finska i Švedska; 2004. – Češka Republika, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija), a  nakon pristupanja Bugarske i Rumunije 1. januara 2007. EU danas čini 27 država članica.   
Danas je Evropska unija visoko integrisana jedinstveno tržište, koje je formirano uklanjanjem carina i kantitativnih oraničenja na uvoz i izvoz robe između država članica, uspostavlja zajedničke carinske tarife i zajedničke privredne politike prema trećim zemljama, ukidanjem prepreka između država članica za slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala, uvođenjem zajedničke politike u oblasti poljoprivrede i saobraćaja, zajedničke socijalne politike i politike očuvanja životne sredine, unapređenjem istraživanja i tehnološkog razvoja zemalja članica, izgradnjom transevropske saobraćajne mreže, harmonizacijom poreskih sistema država članica i uvođenjem jedinstvene valute.
Budžet Evropske unije je akt kojim se svake godine utvrđuju fondovi svih zajedničkih aktivnosti i operacija. Njime se vrši preraspodela nacionalnog bogatstva na način koji odražava aktuelna dostignuća i politike. Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budžet, budžetski prihod i rashod, spadaju među najvažnije instrumente koje neka ekonomska ili politička organizacija može da upotrebi da bi ispunila svoju ulogu. Budžet treba da pokrije ne samo administrativne troškove, već i da raspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji. Iz ovih razloga procedura donošenja budžeta nije ni malo jednostavna, već predstavlja veoma složenu proceduru, u kojoj učestvuju sva relevantna tela Evropske unije, kao što su Parlament, Savet, Komisija, Revizorski sud i dr.
Budžet i njegova struktura kroz istoriju se menjao i najbolje odslikavao ciljeve i promene unutar Unije kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se vide ekonomske prilike u kojima se stvarala Unija, različitost interesa i težnji svih njenih članica.
2. ISTORIJSKA STRUKTURA BUDŽETA
Prvi budžet Evropske ekonomske zajednice za 1958 godinu je usvojen od srane Saveta, na osnovama predloženim od strane Komisije i posle dobijanja mišljenja od strane Parlamenta. Prvi budžet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je isključivo administrativne troškove Zajednice. Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve više u određene političke obaveze ( ciljeve) budžet je sve više obuhvatao i ovako određene ciljeve, npr. kroz Evropski socijalni fond.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET