Pravoslavna ekonomija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pravoslavna ekonomija". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet:EKONOMIJA SOCIJALNOG, ZDRAVSTVENOG I PENZIONOG OSIGURANJA
PRAVOSLAVNA EKONOMIJA
199-143-08
Beograd, maj 2010
SADRŽAJ:
UVOD
1. Pravoslavna ekonomija
Ekonomija i religija jeste važno pitanje, naročito za postsocijalistička društva u kojima su tržišna privreda i pravoslavna etika i više od pet decenija stajale u ekstremno zategnutom međusobnom odnosu i večnom sukobu doktrinaraog ideolopoklonstva. Pitanje morala i etike, koje izvire iz religije pravoslavnog koda, po pravilu, saplitano je pitanjem socijalizma, kapitalizma, svojine, tržišta, blagostanja, pravde, slobode. Problemi ekonomske i religijske prirode su samo dugo trajali, ali nisu istrošeni. Istrošen je samo socijalizam, ali ne i pravoslavlje. Jer, boljševizam nikada nije imao plodno ekonomsko tlo u pravoslavlju. Beda i siromaštvo nisu inherentne crte pravoslavne ekonomike iako je duh kačamaka odrednica pravoslavnog posta. Kičma pravoslavnog privrednog sistema jeste privatna svojina, tržišna konkurencija, pravna država, ekonomska sloboda pojedinaca, parlamentarna demokratija, lična inicijativa, socijalna pravda dobrotvorstvo - darodavstvo. Jedino u takvom privrednosistemskom ambijentu dolazi do izražaja tradicionalni srpski smisao za privredu, finansije i trgovinu sa istorijski čuvenim srpskim 3P - pamet - poštenje - patriotizam.
Pravoslavna etika, u pravilu, čuva socijalnu pravdu, štiti ekonomski slabije, iskorenjuje siromaštvo i podstiče ljubav prema bližnjem putem imanentne društvene odgovornosti za zajedničko blagostanje, za privrednu efikasnost i za kreativnost i stvaralaštvo pojedinca. Pravoslavlje je uvek težilo ekonomskom poretku dostojnom čoveka. Čoveka dostojan ekonomski poredak implicirao je tržišnu privredu, koja povezuje društvene, ekonomske i socijalne institucije u skladu sa pravoslavnim pogledom na svet. Pravoslavno hrišćansko krilo u saglasju je sa tzv. usmeravajućom tržišnom privredom, jer socijalna tržišna ekonomija nije u suprotnoti sa procesom na koji pravoslavce usmerava njihova vera kako bi na krsni način sledili impulse ljubavi prema bližnjem svome i prema božjoj pravdi. To je i smisao pravoslavnog ekonomskog i socijalnog delovanja dostojnog čoveka i ljudi dobre volje u „narodnom kapitalizmu pravoslavnog društva" .
Pogrešno je tržišnu privredu izjednačavati sa blagostanjem. Očekivano blagostanje automatski ne nastaje sa uvođenjem tržišne privrede. Socijalne razlike su neminovne, jer demokratija i tržište ne produkuju prometno blagostanje. Tržišni privredni poredak samo je neophodan, ali ne i dovoljan uslov za procvat blagostanja. Tržište ovde uopšte ne objašnjava razlike u blagostanju, kao što regionalne razlike u standardu pravoslavaca ne objašnjavaju klima, geografski položaj, istorijski razvoj, tradicija, vera, rasa i običaji.
Povezivanje društvene supstance sa privrednim poretkom i tržišnim ustrojstvom jeste izazov budućnosti u kome pravoslavci moraju imati na raspolaganju instrument privatnog vlasništva, koji unapređuje standard. Tržišna privreda i privatna svojina su vrednosti same po sebi. One mogu da motivišu i pomognu u razvoju i oslobađanju inicijative. Zadatak je pravoslavne države da, u tom kontekstu, stvori okruženje za nove promotivne snage inovativne privrede, kako bi se srpskaprivreda u budućnosti opisivala kao „ekonomija proizvodnje", a ne kao „ekonomika potrošnje". Ko
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET