Postavke ekonomskog blagostanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Postavke ekonomskog blagostanja". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fakultet za uslužni biznis "Fabus"
Predmet: Menadzment u javnim uslugama
SEMINARSKI RAD
Tema :
Postavke ekonomskog blagostanja
Novembar, 2008.
S A D R Ž A J
1. Uvod 3 2. Osnovne teoreme ekonomije blagostanja 4 2.1. Prva osnovna teorema 4 2.2. Druga osnovna teorema 5 2.3. Proširenje teorema 6 2.4. Prva teorema kao pojašnjenje (ograničenja) "nevidljive ruke" 7 2.5. Ograničenja tržišta u stvarnom svetu 7 2.6. Ograničenja Pareto optimalnosti 8 2.7. Tržište i vlada u kontekstu druge teoreme 8 3. Efekti stvaranja i skretanja trgovine u preferencijalnom trgovinskom sporazumu 9 4. BDP i ekonomsko blagostanje 10 4.1. Rezime BDP i ekonomskog blagostanja 11 5. Zaključak 11 6. Literatura 12
1. UVOD
Da bi se doneo stav o poželjnosti državnih aktivnosti, potreban je neki opšti okvir. Većina stručnjaka u području javnih finansija koristi se ekonomijom blagostanja kao takvim opštim okvirom.
Ekonomija blagostanja – grana ekonomske teorije koja se bavi društvenom poželjnošću alternativnih ekonomskih stanja. Teorija blagostanja koristi se da bi se razlikovale okolnosti u kojima je tržište neuspešno od onih u kojima tržište uspešno deluje.
Ekonomija blagostanja  se bavi kriterijumima uređenja društvenih stanja i na taj način nam omogućuje da identifikujemo moguće ciljeve društva.
Šta su društvena stanja (ili stanja sveta)? To su različite situacije u kojima se društvo može naći. Rangiranje takvih mogućih situacija čini društveno uređenje u kojem se društvo može nalaziti. Društveno uređenje može se izraziti kao funkcija društvenog blagostanja (SWF). Društveno uređenje može biti direktno ili indirektno. Društveno uređenje je direktno ako je njegovo izgrađivanje, inače temeljeno na nekom spoljnom kriterijumu vezano za preferencije društva, a ne preferencije pojedinca. Ekonomija balgostanja češće koristi indirektno uređenja (što je bliže načelima liberalizma).
U početku ćemo analizirati dva glavna „pravila“  (dve institucije) društvene interakcije: tržište i vladu. Na taj način  usmeravamo našu pažnju na ekstremne aspekte suprotnosti između institucija orijentisanih na praćenje pojedinačnih i kolektivnih interesa.  Osim toga, potrebno je sagledati pod kojim uslovima ekonomski rezultati, koji se mogu postići putem tržišta (kao posebnim izrazom privatnih interesa) ili vlade (kao posebnim izrazom kolektivnih interesa), osiguravaju poštovanje načela efikasnosti i jednakosti.  
U ovom trenutku u našoj analizi razlika između institucija (tržišta i vlade) može se napraviti samo na temelju privatne ili javne prirode interesa koje zastupa institucija.  
Za početak ćemo tretirati načelo efikasnosti na temelju Paretovog kriterijuma. Podudarnost između Pareto optimalnosti i ravnoteže na savršeno konkurencijskom tržištu često se pokazuje u ekonomskoj literaturi. Ta podudarnost će nam omogućiti prenos Paretovog kriterijuma efikasnosti na nivo institucija ili na nivo akcija koje treba preduzeti kako bi se maksimiziralo društveno blagostanje  
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET