Porez na imovinu u nerazvijenim zemljama | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na imovinu u nerazvijenim zemljama". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ:
1.UVOD ..3
2.POREZ NA IMOVINU U SRBIJI 4
3.UPOREDNI PREGLED POREZA NA IMOVINU PO ZEMLJAMA 5
4.POREZ NA IMOVINU U JUGOISTOČNOJ EVROPI 8
5.PORESKI RAJ 11
6.ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
1.UVOD
Oporezivanje imovine jedan je od najstarijih poreskih oblika iako je, s aspekta savremene države, reč o mal om porezu. Uprkos tome što na nivou sistema ovaj poreski oblik ima mali udeo u ukupnim poreskim prihodima, za poreskog obveznika pojedinca opterećenje je s nažno i najčešće jednokratno. Imovina se redovno doživljava kao pokazatelj bogatstva i njeno oporezivanje može se pravdati načelom ekonomske snage prema kojem bogatiji treba da snose i veće poreze. Bogatiji ujedno imaju i veća očekivanja i koristi od javnih dobara i usluga što ih pruža zajednica pa u njenom finansiranju treba i da učestvuju u većem iznosu. Dublja analiza otvara više pitanja koja opravdanost ovih poreza dovode u pitanje: d a li je imovina zaista pokazatelj bogatstva ili su to dohodak i dobit (iz kojih se ovaj porez u zaključku i plaća) i kako tretirati „nevidljivu imovinu“ (ljudski kapital) i dolazi li u uslovima postojanja poreza na imovinu do povećanja potražnje u odnosu prema štednji...
Poreski oblici koji za poreski objekat imaju imovinu predstavljaju poreze na imovinu, koji u građansko pravnom smislu čine subjektivna imovinska prava (stvarna prava:pravo svojine, založno pravo i pravo službenosti; apsolutna prava: pravo intelektualne svojine i obligaciona prava) i imovinske obaveze pravnih i fizičkih lica. Imovina se u oporezivanju nalazi u statičkoj i dinamičkoj poziciji. Manifestacija ekonomske snage imovine u statici se javlja u njenom korišćenju (posedovanju), dok se ona u dinamici pojavljuje u prenosu na druga lica, što obuhvata i nasleđivanje. Imovina se u statičkom smislu oporezuje porezom na imovinu. Predmeti oporezivanja ovog poreza su pravo na nepokretnosti, pravo dugoročnog zakupa i pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta. Zemljište, poslovne i stambene zgrade i prostorije, stanovi, garaže i drugi građevinski objekti čine nepokretnosti, koje se oporezuju ovim porezom.
2.POREZ NA IMOVINU U SRBIJI
Od 2007. do 2009.godine lokalne samouprave preuzimaju administriranje poreza na imovinu i uspevaju da postepeno povećaju njegov bilansni značaj. Aktivnosti koje gradovi i opštine preduzimaju obuhvatile su uređivanje evidencija poreskih obveznika kroz preuzimanje i ukrštanje različitih baza podataka I terensku kontrolu, formiranje lokalnih poreskih administracija i jačanje njihovih kapaciteta, prilagođavanje stope poreza lokalnim prilikama, aktivniji pristup slanju opomena za neplaćeni porez i iniciranje postupka prinudne naplate. Većina ovih aktivnosti je direktno uticala i na performance “drugog lokalnog poreza na imovinu” – naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Iako veliki broj opština i gradova sprovodi ove aktivnosti, u određenom broju njih ipak je izostao sistematski rad u ovom pravcu.
Prihodi od godišnjeg poreza na imovinu u Srbiji u 2011.godini su iznosili 0,63% BDP-a. S obzirom na to da naknada za korišćenje građevinskog zemljišta de facto predstavlja porez na imovinu, kada se prihodima od poreza na imovinu dodaju prihodi od naknade, ukupni prihodi prikupljeni po ovom osnovu iznose 1,26% BDP-a što je manje nego u razvijenim zemljama OECD-a (1,78% BDP-a), ali više nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope – 0,48%.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET