Porez na dodatu vrednost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na dodatu vrednost". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Београдска пословна школа Висока школа струковних студија
Семинарски рад из предмета
ПОРЕСКО КЊИГОВОДСТВО И ЕВИДЕНЦИЈА
Тема:
Пореза на додату вредност (ПДВ)
Бранко Бабић 1Е1/0056/09
У Београду,2011.године
1. Увод
Порез на додату вредност се примењује већ четврту деценију и више не представља новину ни у теорији ни у пракси. Има изражене и неспорне предности и релативно мање недостатке у односу на све друге облике опорезивања промета. Представља данас најраспрострањенији облик пореза на промет у свету будући да се примењује у око 120 земаља у којима живи око 70% светског становништва, укључујући и све земље Европе. Порез на додату вредност је свефазни нето порез на промет који елиминише кумулирање опорезивања и који дефинитивно погађа крајњу потрошњу финалних добара и услуга у земљи потрошње. Потрошни тип је доминантни облик пореза на додату вредност, обезбеђује да се ослободе од опорезивања набавке сталних и обртних средстава и као такав фаворизује технолошки напредак и инвестирање. Уз примену принципа земље одредишта као земље настанка обавезе плаћања (извоз ослобођен, увоз опорезован), порез на додату вредност елиминише двоструко опорезивање и уважава порески суверенитет земље увознице.
У јавним финансијама је апсолвиран став да манифестацију економске снаге коју треба опорезовати, односно да порески објекат, чине: (1) приходи, односно доходак као збир свих нето прихода, (2) имовина и (3) потрошња. Порези на потрошњу су порези који се плаћају у вези са коришћењем финалних добара и услуга у земљи потрошње. Они су увек посредни порези који индиректно (посредно) погађају пореску снагу која се манифестује у радњама употребе и трошења дохотка односно имовине. У питању су, значи, порези који се плаћају у вези са коришћењем финалних добара и услуга. Њихове кључне предности су (1) издашност, (2) еластичност, (3) већа угодност при плаћању, (4) скоро никакав отпор при плаћању и (5) ниски трошкови наплате. У недостатке ових пореза ваља укључити: (1) регресивност и (2) изражени инфлаторни потенцијал. Порези на потрошњу представљају један од најстаријих пореских облика, будући да су познати још у античком добу у виду пореза на промет и акциза. Такође, порези на потрошњу су увек заузимали, а и данас заузимају, истакнуто место у пореским системима односно у структури јавних прихода. Порези на потрошњу се јављају у облику општег пореза на промет и пореза на појединачна добра и услуге. Општи порез на промет може бити, с обзиром на број фаза прометног циклуса у којима се врши опорезивање, све(више)фазан и једнофазан порез на промет. Свефазни порез на промет се може појавити у виду свефазног бруто пореза на промет и у виду свефазног нето пореза на промет, познатијег под називом порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ). Код једнофазног пореза на промет опорезивање може да се спроводи у фази производње, у фази трговине на велико или пак у фази малопродаје (што је био случај код нас). Порези на појединачна добра и услуге обухватају релативно бројну скупину акциза, царина, увозних и извозних дажбина, добит фискалних монопола, пореза на инвестициона добра и других сличних селективних пореза на потрошњу.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET