Položaj, perspektiva i mogućnosti prilagođavanja poljoprivrede Srbije u širenju tržišta EU | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Položaj, perspektiva i mogućnosti prilagođavanja poljoprivrede Srbije u širenju tržišta EU". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

POLOŽAJ, PERSPEKTIVE I MOGUĆNOSTI PRILAGOĐAVANJA POLJOPRIVREDE SRBIJE U ŠIRENJU TRŽIŠTA EU
UVOD
Srbija je relativno mala zemlja, koja je neminovno upućena na saradnju sa svetom u različitim oblastima, od kojih je spoljnotrgovinska razmena u sektoru poljoprivrede jedno od značajnih područja saradnje. Za unapređenje razmene poljoprivrednih proizvoda Srbije sa svetom, bitno je dobro poznavanje međunarodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda i glavnih tendencija na tom tržištu. U toku proteklih godina svet se dosta promenio, pa se manjao i multilateralni trgovinski sistem u koji je uključen najveći broj zemalja sveta, uz tendenciju daljeg širenja.
Prelaz poljoprivrede na tržišne uslove poslovanja praćen je značajnim razvojem trgovine. U tranzicionom periodu, permanentnim rastom izvoza i pored veoma stabilnog uvoza, bilans razmene se sistematski popravlja. Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2007. godini, pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.686 miliona USD odnosno, pocenjuje se, da je izvozom realizovano oko 40% BDP poljoprivrede.
EU ulazi u završnu fazu oblikovanja integralnog tržišnog prostora čija je vizija u osnovnim konturama najavljena pre nešto manje od pet decenija. Projekti ostvarivanja jedinstvenog tržišta sadrže kompleksan skup mera na institucionalnom, ekonomskom, tehnološkom i organizacionom planu, čijom realizacijom treba da se uspostave uslovi za nesmetanu cirkulaciju materjalnih dobara, faktora proizvodnje - znanja, rada, kapitala - u perspektivi na području cele Evrope.
Integracioni procesi dovode EU u još konkurentniji položaj naspram drugih ekonomskih celina u svetu. Političke odluke, mere i aktivnosti na nacionalnom nivou u poslovnim aglomeracijama okrenute su i podređene tom cilju. Ovi, već odmakli procesi s pravom u svetu izazivaju posebnu pažnju, interes, ali i određene mere kako bi se proces širenja EU i efekti koje će on izazvati (i već izaziva) dočekali na način da se u tim procesima što ravnopravnije učestvuje (imajući u vidu njihov širi kontekst), ili bar na način da se ne pogorša sopstveni konkurentski položaj do potpunog uključenja.
Poljoprivredni sektor, od početka, imao je specifičan položaj i tretman u ovim procesima. Ne retko bio je i opredeljujući faktor dinamike i intenziteta integracionih procesa u celini. Ta uloga ni sada ne izostaje, ali sada u dosta izmenjenim uslovima i strategijom koja sadrži nove razvojne ciljeve i mehanizme. Cilj je podstaći vlastiti razvoj uz istovremeno davanju doprinosa u širenju evropskog prostora. Motivi za takvu orijentaciju potiču ne samo iz opšteg opredeljenja da se domaća privreda u celini, neposrednije i više uključi u međunarodne robne tokove, već i iz okolnosti da se kroz intenzivniji nastup i prisustvo na međunarodnom tržištu vrši provera sopstvene konkurentnosti, kao i tehnološke i organizacione osposobljenosti, u odnosu na savremene tendencije i tokove u svetu.
GLAVA I
POJAM, ZNAČAJ I ISTORIJSKI RAZVOJ POLJOPRIVREDE
Poljoprivreda je privredna delatnost u kojoj se korišćenjem zemljišta, gajenjem korisnih biljaka i životinja dobijaju primarni proizvodi odgovarajućeg biljnog, odnosno životinjskog porekla.
Poljoprivreda ispunjava mnoge zadatke:
obezbeđuje hranu
obezbeđuje sirovine za mnoge oblasti prerađivačke industrije
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET