Pojam i karakteristike ekonomskih zakonitosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i karakteristike ekonomskih zakonitosti". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
POJAM I KARAKTERISTIKE
EKONOMSKIH ZAKONITOSTI
-SEMINARSKI RAD-
Niš, decembar 2010
SADRŽAJ:
1. Uvod.......................................................................................................................................3
2. Naddeterminisanost ekonomskih pojava...........................................................................3
3. Svest i spontanitet u ekonomskim pojavama.....................................................................4
4. Teleološke i genetičke karakteristike ekonomskih pojava...............................................4
5. Pojam ekonomskog zakona.................................................................................................5
6. Sadržaj i struktura ekonomskih zakona............................................................................6
7. Ekonomski zakoni kao specifičan metod teorijskog mišljenja........................................7
8. Objektivni karakter delovanja ekonomskih zakona........................................................7
9. Stohastički karakter ekonomskih zakona..........................................................................9
10. Ekonomski zakoni kao dugoročne tedencije odvijanja ekonomskog života.................9
11. Istorijska specifičnost ekonomskih zakona i njihova podela na toj osnovi.................11
12. Zaključak..........................................................................................................................12
13. Literatura..........................................................................................................................14
UVOD
Ta otvorenost omogućuje, i zahteva, da se iz tradicionalnih i savremenih ekonomskih teorija izvlači sve ono što je vredno i što ekonomska praksa u svetu nije odbacila. Iako je današnje vreme opterećeno vrlo brzim i često nepredvidljivim promenama, reinterpretacija teorijskih postulata različitih škola i pravaca ekonomske misli je, ipak, neizbežna osnova za razumevanje savremene ekonomske stvarnosti.
NADDETERMINISANOST EKONOMSKIH POJAVA
Celokupan ekonomski život jednog društva ispunjen je prvenstveno težnjom da se postigne dobrobit i ekonomsko blagostanje, ali se pri tome ne zapostavlja ni težnja za humanošću i pravdom u razvoju. Sve to govori da se kroz ekonomsku aktivnost nastoje da realizuju sadržaji, kako ekonomske tako i vanekonomske prirode. Otuda i karakteristika ekonomskih pojava da su delom naddeterminisane. Centralno mesto naddeterminacije isključuje shvatanje da bilo koji društveni aspekt, na primer ekonomski, može da bude krajnja determinanta ili determinišući činilac u krajnjoj instanci drugih društvenih aspekata. Neekonomske instance, ili nivoi društva, isto toliko determinišu ekonomske aspekte koliko i ekonomski učestvuju u determinisanju ili, bolje rečeno, naddeterminisanju neekonomskih. Naddeterminisanosti doprinosi kako vezanost ekonomske aktivnosti za delovanje i ovladavanje prirodnim i tehničkim zakonima (tehnička strana proizvodnje), tako i visok stepen podruštvljenosti proizvodnje zbog čega se svet mora posmatrati danas kao manje ili više jedna celina, te posebno klasne karakteristike pojedinih društava i sl. ekonomska stvarnost je zato puna svesnog i spontanog, željenog i neželjenog, subjektivnog i objektivnog, te na kraju, kako ističe Šumpeter, na privredni razvoj utiče sve, od padavina kiše do politike.
3. SVEST I SPONTANITET U EKONOMSKIM POJAVAMA
Ljudima je prirodno da se u celokupnoj svojoj aktivnosti ponašaju svesno i racionalno. To je, na kraju, odlika njihovog ponašanja u sferi ekonomske aktivnosti. Međutim, u ovoj sferi ima nečeg specifičnog. Javlja se čak kao „prirodno“. Naime, istorijski je dokazano da ljudi kao privredni subjekti, i pored toga što svesno žele i nastoje da ostvare ekonomsku dobrobit, uvek ostaje objektivna razlika između onoga što oni svesno žele i onog što realno ostvaruju. To što realno ostvaruju, tj. što se stvarno dešava, mimo je njihove volje, a rezultat je njihove autonomnosti, različitosti i konfliktnosti individualnih interesa, i činjenice da samo u ukupnom ekonomskom životu jednog društva (ili sveta kao celine) leže ekonomski zakoni kao „rezultanta njihovih individualnih težnji da svoje interese i ciljeve ostvare“. Dakle, konfliktnost različitih individualnih interesa, težnja i konkurencija pojedinačnih privrednih subjekata u njihovom ostvarivanju, rađa ekonomske zakone kao objektivnost, od koje će individualna ponašanja uvek odstupati kako bi se sami zakoni potvrdili.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET