Platni bilans SAD i slabljenje dolara | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Platni bilans SAD i slabljenje dolara". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod........................................................................................................3
1. Opšte teorije o platnom bilansu SAD...................................................4
1.1. Stanovište monetarista.............................................................4
1.2. Stanovište skeptika...................................................................5
1.3. Uticaj kine.................................................................................5
2. Dominantan položaj SAD u svjetskoj ekonomiji...................................6
2.1. SAD kao snabdjevač globalnog prihoda......................................6
2.2. Američki deficit platnog bilansa..................................................7
2.3. Fiskalni deficit u odnosu na spoljnotrgovinski deficit..................8
2.4. Deficit i finansijsko tržište SAD....................................................9
2.5. Neizbalansiran ekonomski rast SAD............................................9
3. Uticaj američkog deficita na druge zemlje..........................................11
3.1. Porast inflacije usled deficita platnog bilansa...........................11
3.2. Izvozna tržišta i dolarski dug u drugim zemljama......................12
Zaključak.................................................................................................13
Literatura.................................................................................................14
Uvod
Dok većina ekonomija postiže rast kroz investiranje ili izvoz koji povećava tražnju, ekonomija Sjedinjenih Država održavala je rast preko povećane potrošnje. Pozajmljujući novac na osnovu svog privilegovanog položaja, Amerika je dostigla rekordan nivo deficita tekućeg računa, za kojim je 2007-08. usledila dužnička kriza.
Kriza koja je izbila 2007-08. je simptom makroekonomskih neravnoteža u SAD, jer se takve neravnoteže na kraju rešavaju na finansijskim tržištima i prenose na realnu ekonomiju. S druge strane, međunarodni finansijski sistem zavisi od američkog trgovinskog deficita zbog upumpavanja likvidnosti u finansijska i robna tržišta.
Ovaj rad analizira tekuće finansijske nestabilnosti u SAD, pokazujući kako su one povezane sa makroekonomskim neravnotežama i naduvavanjem finansijskih mehurova u američkoj ekonomiji, i kako, preko spoljnotrgovinskog deficita, te neravnoteže i mehurovi prenose nestabilnost na ostatak sveta. Ovaj pristup je važan zato što u ekonomiji SAD postoji izrazita strukturna neravnoteža, ali vrlo malo teorijskog bavljanja posledicama trgovinskog deficita SAD po međunarodni finansijski sistem. Akademska debata, podeljena između monetarista i skeptika, bila je usredsređena na pitanje da li je trgovinski deficit SAD održiv ili ne, sa naglaskom na domaćim faktorima. Ni jedna od ovih pozicija, međutim, ne nudi zadovoljavajuće objašnjenje trenutne situacije, jer ne analizira dovoljno globalnu integraciju tržišta kapitala. U tom kontekstu, koristiće se sistematičnije stanovište u analiziranju odnosa između neravnoteža SAD i globalnih finansijskih tržišta. To će voditi do zaključka da se finansijska kriza iz 2007-08 prenosi na ostatak sveta preko trgovinskog deficita SAD; i da se makroekonomske neravnoteže SAD ne mogu riješiti bez posledica po ostatak sveta, čiji finansijski sistemi zavise od dolara kojima ih SAD snabdeva preko deficita svog tekućeg računa.
1. Opšte teorije o platnom bilansu SAD
Sjedinjene Američke Države imaju viši nivo deficita tekućeg računa nego bilo koja druga država u istoriji, zbog toga što je vrednost uvoza u SAD mnogo veća od vrednosti izvoza. To se dogodilo istovremeno sa rekordno visokim fiskalnim deficitom SAD, koji se pokriva izdavanjem novog duga (prim.prev. državne hartije od vrednosti). Finansiranje nacionalnog duga SAD vrši se prevashodno u Aziji, a naročito Kini, a tokom poslednjih pet godina uključivalo je priliv od oko dvije milijarde američkih dolara dnevno. Drugim riječima, Amerika je bila primalac svjetske štednje, dok su ekonomije i zemlje u razvoju bile snabdjevači. To se odvijalo u kombinaciji sa međunarodno niskim kamatnim stopama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET