Platni bilans | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Platni bilans". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА: „МАКРОЕКОНОМИЈА“
ТЕМА: ПЛАТНИ БИЛАНС
СТУДЕНТ : МЕНТОР:
АЛЕКСАНДАР ЂУРИЋ проф. Др ЗОРАН ГРУБИШИЋ
БРОЈ ИНДЕКСА: 503-06/09
БАЊА ЛУКА, ЈАНУАР 2010.
Садржај
УВОД
У отвореној макроекономији позната су три биланса која показују однос једне земље са иностранством а то су:
Платни биланс
Обрачунски биланс и
Девизни биланс.
Као предмет у овој анализи узет је платни биланс и његова најзначајније карактеристике.
Током одређеног временског периода, уобичајно у току једне године, многобројни привредни и други субјекти једне земље обављају разноврсне трансакције са другим земљама. Све те трансакције региструје платни биланс земље. Оне се могу подијелити на двије основне групе: прва слиједи ток роба и услуга у земљи и изван ње,а друга се односи на трансфер, односно на ток финансијског капитала. Биланс који биљежи прву област назива се биланс текућих трансакција, а други биланс трансфера, односно биланс капитала.
По својој структури платни биланс подељен је на четри основна дела и то: робни биланс, у којем се региструју сва потраживања и дуговања која су настала по основу извоза и увоза робе; биланс капитала, који региструје све промјене које се на непосредан или посредан начин односе на прилив и одлив капитала по основу директног инвестирања, бесповратне помоћи, разних кредитних аранжмана, промјена у стању девизних резерви и сл.
Посматрањем платног биланса једне стиче се јасна слика стања дуговања и потраживања једне земље према другим земљама свијета, а тиме и укупна позиција земље у међународној трговини.
ШТА ЈЕ ПЛАТНИ БИЛАНС
Израз платни биланс први је употребио британски економиста Стуарт у свом делу "Ан Инqуирy инто тхе Принциплес оф Политицал Ецономy" из 1767. године. Стуарт помиње платни биланс говорећи о "укупној маси реципрочних плаћања" између земље и иностранства. Међутим, од тада па до данас концепција платног биланса доживела је велике измене.
Према шеми коју је усвојио Међународни монетарни фонд, платни биланс се дефинише као систематски преглед свих економских трансакција које појединци, привредни субјекти и државни органи обаве са иностранством у одређеном временском периоду, а најчешће у току једне календарске године. То значи да се о платном билансу увијек говори са аспекта једне земље и при том се посматрају упоредна дуговања и потраживања у датом периоду (обично једна година дана), уз констатацију да платни биланс може бити активан, пасиван или уравнотежен (у суфициту, дефициту или уравнотежен).
Платни биланс се води по систему двојног књиговодства који подразумева да се свака ставка (трансакција) књижи на дуговној и потражној страни па је због тога, рачуноводствено посматрано платни биланс увек у равнотежи.
Платни биланс, у начелу, има две основне функције:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET