Pim na metod (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pim na metod (makedonski)". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Ekonomski fakultet
Proektna zada~a po predmetot
Upravuvawe so proizvodite
Poim i zna~ewe na metodite
Sodr`ina
Voved ................................................................................................................. 3
Definirawe na metodot .......................................................................... 4
Izbor na metodi na istra`uvaweto...................................................... 7
Istoriski metod........................................................................................ 9
Metod na nabquduvawe........................................................................... 10
Metod na ispituvawe.............................................................................. 13
Metod na eksperiment............................................................................ 16
Metod na primerok ................................................................................ 18
Zaklu~ok ........................................................................................................ 19
Koristena literatura ................................................................................ 20
Voved
Vo literaturata za istra`uvawe na marketingot metodite za pribirawe na podatocite se grupiraat na razli~ni na~ini. Me}utoa, posebno zna~ewe vo ostvaruvaweto na celite ima izborot na najsoodvetniot metod so koj uspe{no }e se re{i postaveniot problem za koj se prevzema istra`uvawe.
Vo pribiraweto na sekundarnite podatoci voobi~aena e istoriskata metoda vo istra`uvaweto, dodeka vo pribiraweto na podatoci od primarni izvori se koristat pove}e metodi, kako {to se metodot na nabquduvawe, metodot na ispituvawa, eksperimentalen i laboratoriski metod.
Metodot e na~in na istra`uvawe {to se primenuva vo nekoja nauka. Kako takov, toj e sostaven del na taa nauka i ne mo`e da se odvoi od nejzinata istra`uva~ka dejnost. Sekoja nauka ima svoj metod. Nauka koja nema svoj metod e mrtva nauka. Metodot na edna nauka vleguva vo su{tinata na taa nauka, srasnuva so nea i nejzinite teoretski sfa}awa.
Definirawe na metodot
Metodot obi~no se sfa}a kako na~in na koj naukata doa|a do soznavawe na predmetot {to go prou~uva, a metodologijata e nauka za metodot. Predmetot, me|utoa, objektivno, ne e potpolno razgrani~en kako takov od drugite predmeti so koi {to e svrzan vo edinstvena celina. Zatoa, predmetot na naukata potpolno se izdvojuva duri so nejziniot metod. Taka, na primer, nabquduvaweto na edno ~ove~ko odnesuvawe, mo`e da bide predmet na pove}e nauki. Fizikata }e go prou~uva kako dvi`ewe na izvesnoto fizi~ko telo, bilogijata }e go izu~uva kako dejnost na `ivoto telo, psiho-logijata }e go ispituva, da ka`eme, kako svesno odnesuvawe, a sociologijata }e utvrduva kako toa se povrzuva so odnesuvaweto na drug ~ovek vo op{testvenata pojava. Na~inot, agolot na nabquduvawe na istiot predmet, na ~ove~koto odnesuvawe, na~inot na koj za nego ne{to soznavame go opredeluva samiot predmet na prou~uvawe na oddelni nauki, t.e od slo`eniot predmet, kako {to e edno odnesuvawe, se izdvojuvaat oddelni negovi strani i elementi i go ~inat predmetot na oddelnite nauki. Zatoa i se veli deka sekoja nauka e opredelna so svojot predmet i metod.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET