Opšti sporazumi o carinama i trgovini | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Opšti sporazumi o carinama i trgovini". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
Економски факултет – Зубин Поток
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
ПРЕДМЕТ: Међународни економски односи
ТЕМА: Општи споразуми о царинама и трговини
Септембар, 2004.године
У В О Д
Општи споразум о царинама и трговини основан је на међанародној конференцији о трговини и запослености, која је одржана под окриљем Уједињених нација у Хавани од 21. новембра до 24. марта 1948.године. Тада је донешен документ под називом Хаванска повеља, које су потписале 53 земље учеснице конференције. Пошто у предвиђеном року овај документ није ратификовао довољан број земаља Хаванска повеља није ступила на снагу. Она није ратификована услед отпора Сједињених Америчких држава, чија је спољнотрговинска политика била заснована на Закону о реципрочним трговинским уговорима и високим царинама.
Уместо тога, основан је GATT, као привремени мултилатерални трговински споразум, засновн на клаузули највећег повлашћења и концесионим листама. GATT је ступио на снагу 1. јануара 1948.године.
Оснивању GATT претходила је активност Уједињених нација које су, као и у свим другим областима, имале намеру да и у домену међународне трогивине формирају међународну организацију, која ће окупити већину земаља и, на основу усвојених правила, регулисати међународне трговинске токове.
Преговори су вођени билатерално попаровима земаља ('земља по земља') и по принципу 'производ по производ'.
Иако је GATT био замишљен као привремено решење, са привремено прихваћеним одредбама о трговинској политици из Хаванске повеље, као основе послератне међународне трговинске политике, ипак је постао, као мултератерални трговински споразум, уз незнатне измене, трајни инструмент међународне трговинске сарадње је остао на снази 47 година, све до 1 јануара 1995.године, када је коначно формирана међународна трговинска организација. GATT је тада уствари прерастао и трансформисао у међународну трговинску организацију. За све претходно време без мало 5 деценија GATT је био једини инструмент и институционални облик међународне трговинске сарадње а принципи трговинске политике садржани у GATT прихваћени као основна правила послератне међународне трговинске политике.
GATT је формиран као покушај мирења концепције слободне међународне трговине са концепцијом привредног развоја и пуне запослености уз давање примања пуној запослености, као једној од основних одредница националних економских политика.
ПРИНЦИПИ GATT
Први и најважнији принцип јесте принцип недискриминације у међународним трговинским односима. Заснива се на клаузули највећег повлашћења.
Други принцип подразумева забрану квантитативних ограничења и свођење заштите домаће производње од иностране конкуренције искључиво на царење. Овај принцип своди се на да покушај GATT да из праксе међународне трговине и спољнотрговинске политике уклони разне не царинске протокционистичке мере, као што су квоте, извозне и увозне дозволе забране извоза и увоза, субвенције, и слично уведене након светске економске кризе.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET