Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet Subotica
Odeljenje u Novom Sadu
Seminarski rad iz predmeta: Agrarna politika Evropske unije
Tema: Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)
Novi Sad, 2012.
SADRŽAJ:
Uvod............................................................................................................................3
1.Nastanak GATT-a....................................................................................................4
2.Principi funkcionisanja GATT-a..............................................................................6
princip nediskriminacije......................................................................6
princip reciprociteta............................................................................6
pristup tržištu.......................................................................................7
fer konkurencija................................................................................. 7
3.Runde pregovora.....................................................................................................8
1.Tokijska runda........................................................................................9
2.Urugvajska runda ................................................................................10
3. Rezultati Urugvajske runde.................................................................12
4. Razlike između STO i GATT................................................................................14
5. Poljoprivreda i GATT ..........................................................................................15
1.Perspektiva SAD.................................................................................15
2.Perspektiva EU....................................................................................15
3. Kako je postignut kompromis............................................................16
4.Sporazum o poljoprivredi....................................................................17
Zaključak...................................................................................................................19
Literatura...................................................................................................................20
UVOD
Globalizacija je sveprisutan fenomen koji kao takav nije zaobiš ao, već je čak i najviše uticao na ekonomiju i trgovinu. Jedan od mnogobrojinh proizvoda globalizacije i liberalizacije u oblasti ekonomije je GATT – General agreement on terms and conditions of trade – Opš ti sporazum o carinama i trgovini.
Opšti sporazum o carinama i trgovini stupio je na snagu 1.januara 1948. godine i na taj način postao jedini instrument trgovinske saradnje zemalja. Ovim sporazumom se nastojalo podsticanje svetske trgovine time što bi se uklonila carinska i necarinska ograničenja koja su gušila slobodan trgovinski protok. Takođe se u ovom sporazumu videlo rešenje svih do tada nastalih razmenskih nesuglasica među zemljama. Sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije 1995. godine, ovaj sporazum je bio jedini takve prirode.
GATT predstavlja prvi korak liberalizacije trgovine i oslobađanje od protekcionizma koji je operetio međunarodnu trgovinu tredesetih godina 20. veka. Ova tema nam je i sada interesantn a zbog ideje slobodne trgovine koju predstavlja i njenog značaja danas. Jedan od osnovnih motiva za osnivanje GATT nalazio se u potrebi generacija koje su zapamtile tridesete godine kao doba trgovinskih ratova, da onemoguće njihovo ponavljanje. Stvaranje i uspe h GATT-a bio je primer mogućnosti koje pruža međunaro dna saradnja u jednoj oblasti u kojoj je kroz istoriju merkantilizam bio norma prema kojoj se procenjivao uspeh i napredak . Osnova merkantilističkog viđenja je u maksimiranju izvoza i minimiziranju uvoza, kako bi došlo do akumuliranja inostranog bogatstva (zlata i srebra).
Šta donosi liberalizacija? Oni koji gube liberalizacijom su predstavnici grupa koje dobijaju konkurenciju u oslobođenom uvozu, a oni koji dobijaju liberalizacijom su potrošači, jedna veoma heterogena grupa. U toj situaciji je mnogo veća verovatnoća da će grupa čiji su individualni gubici mnogo veći u odnosu na dobitke jedne mnogobrojne i heterogene grupe imati više motiva za udruživanje i investiranje u lobiranje protiv trgovinske liberalizacije. Jedino rešenje mogu ponuditi mulitilaterarni trgovinski pregovori sučeljavanjem onih koji gube sa podjednako uticajnim lobijem onih koji dobijaju liberalizacijom.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET