Oblici privatizacije | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oblici privatizacije". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju
Seminarski rad
Tema: OBLICI PRIVATIZACIJE
Nikola Zorić
Beograd 2010.
S A D R Ž A J:
UVOD................................................................................................... 1
1. PRIVATIZACIJA ............................................................................ 2
1.1. Privatizacija u Srbiji ........................................................... 3
1.1.1. Model iz 1997. godine........................................... 4
1.1.2. Model iz 2001. godine........................................... 4
2. OBLICI PRIVATIZACIJE ............................................................... 6
2.1. Interna privatizacija ............................................................. 6
2.2. Eksterna privatizacija........................................................... 8
2.2.1. Metoda tendera……………………………......…. 10
2.2.2. Metoda aukcije……………………………......….. 11
2.3. Deljenje deonica …………………………………….....…. 12
2.3.1. Vaučerska privatizacija........................................... 13
2.4. Nacionalni holding……………………………………........ 14
3. ZAKLJUČAK …………………………………………………...… 15
4. LITERATURA…………………………………………………...... 16
UVOD
Tranzicija predstavlja proces prelaska socijalističkog u kapitalističko društveno ekonomsko uređenje. Razlika izmedju socijalizma i kapitalizma leži u posedovanju imovine. Socijalizam je sistem u kome je svojina prvenstveno bila u državnom ili društvenom vlasništvu, dok je u novije vreme većinom u vlasništvu privatnih lica.
Samo ako se u tranzicionim ekonomijama mogu napraviti velike i trajne promene u vlasništvu nad imovinom, daleko od države, prema pojedinačnim vlasnicima, može se izvršiti tranzicija iz socijalizma u kapitalizam.
Iskustva sa državnom svojinom su bila vrlo negativna. Državna preduzeća su loše vodjena, sa viskom stopom zaposlenih, lošom organizacijom, zastarelom tehnologijom, previsokim cenama, i uvek podvrgnuta političkim ciljevima i zavisna od državne pomoći. Ovakva preduzeća su jasan dokaz neefikasnosti državne svojine.
Postoje više razloga zbog kojih je privatno preduzeće efikasnije od državnog ili društvenog - privatna preduzeća više su izložena disciplini komercijalnog finansijskog tržišta nego državna ili društvena, privatna svojina znači da su interesi kapitala, bolje predstavljeni nego u drugim oblicima vlasništva, privatna firma je sposobnija da ponudi dobra primanja kako bi privukla i sačuvala dobre menadžere, i manje je podložna političkom uplitanju nego državna ili društvena.
1. PRIVATIZACIJA
Koncept privatizacije je nastao i bio prihvaćen upravo zbog, već pomenutog, neuspeha preduzeća koja su u vlasništvu države. Zemljama u tranziciji bili su neophodni ambiciozni programi privatizacije kako bi se okoncala veoma neefikasna dominacija drzavnih monopolista u privredi. U užem smislu, privatizacija je proces koji predstavlja prenošenje prava nad vlasništvom sredstava za proizvodnju. Moglo se ocekivati da ce privatno vlasnistvo uneti vise racionalnosti i efikasnosti u takva preduzeca - da ce se njihovi finansijski i radni rezultati poboljsati i da ce drzava poceti da od njih ubira porez umesto da im dodeljuje subvencije.
Privatizacioni proces započet je u Velikoj Britaniji krajem sedamdesetih godina prošlog veka, od strane britanske premijerke, Margaret Tačer. Proces je postao globalan i zahvatio je i razvijene, kao i zemlje u razvoju, a ne samo bivše zemlje sa socijalističkim društveno ekonomskim uredjenjem.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET