Nezaposlenost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
Seminarski rad:
Nezaposlenost
BEOGRAD,
SADRŽAJ:
UVOD 2
NEZAPOSLENOST 2
RADNA SNAGA 3
STOPA NEZAPOSLENOSTI 3
VRSTE NEZAPOSLENOSTI 4
FRIKCIONA NEZAPOSLENOST 4
STRUKTURNA NEZAPOSLENOST 4
CIKLIČNA NEZAPOSLENOST 5
SINDIKATI 5
KENZIJANSKA VOLJNA I NEVOLJNA NEZAPOSLENOST 6
OKUNOV ZAKON 6
PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI 6
PRIRODNA STOPA PROIZVODNJE 7
MEĐUZAVISNOST RAZLIČITIH VRSTA NEZAPOSLENOSTI 7
FILIPSOVA KRIVA 7
DUGOROČNA FIIPSOVA KRIVA 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA: 10
UVOD
Mada je stopa rasta realnog GDP osnovna mera zdravlja privrede, ta mera je ipak
samo deo problema. Ljudi nemaju samo probleme zbog recesije I opadanja
autputa, vec I zbog toga sto se, padom autputa, elimenisu poslovi u recesiji ljudi
ostaju bez posla, a oni koji traze posao imaju velike poteskoce da pronadju
posao. To su tragicne dimenzije recesije.
NEZAPOSLENOST
Gubitak radnog mesta je najmučniji ekonomski dogadjaj u nečijem životu. Većina ljudi oslanja se na dohotke od rada da bi sačuvali svoj životni standard, a mnogi ljudi od svog rada ne sticu samo novac, već I osećaj ličnog zadovoljstva. Gubitak posla dovodi do smanjenja životnog standarda, I uznemirenost u pogledu budućnosti.
U privredi uvek postoji određeni broj ljudi koji je bez posla. Razlozi su raznovrsni: Neki radnici sami napuštaju posao, neki postaju tehnološki višak, za neke trenutno u preduzeću nema posla, ali preduzeće će ih zaposliti kada ponovo poveća obim proizvodnje itd. U broj nezaposlenih lica stalno ulazi I onaj broj mladih školovanih ljudi koji stalno traže posao. Određeni broj ljudi je nekada radio, ostao bez posla I nakon drugog I neuspešnog traganja za novim poslom odustao od daljeg traženja. Jedan deo njih će možda u doba prosperiteta, ohrabren, ponovo krenuti u potrazi za poslom.
Jedna od bitnih mera ekonomskog učinka je nezaposlenost. Svaka moderna ekonomija imala je I imaće nezaposlenost. Određena stopa nezaposlenosti je neizbežna jer ljudi prave promene u karijeri. Potrebno je da razlikujemo ukupnu populaciju od manjeg broja onih koji su spremni da rade.
Visoka nezaposlenost je najteži ekonomski problem zbog neiskorišćenosti ograničenih resursa, ali I veliki društveni problem zbog smanjenja dohotka I opadanja životnog standarda stanovništva.
Minimun nezaposlenosti mora da postoji zbog fleksibilnosti radne snage , što omogućava funkcionisanje tržišta rada.
Cilj je obezbeđivanje radnih mesta za sve koji žele da rade.
RADNA SNAGA
Radnu snagu čine zaposleni I nezaposleni.
Zaposleni su građani koji obavljaju plaćeni posao, uključujući one koji su na bolovanju, odmoru ili štajku.
Nezaposleni su oni građani koji aktivno traže, menjaju ili čekaju da se vrate na posao.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET