Nezaposlenost u kejnzijanskom i neoklasičnom modelu privrede | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost u kejnzijanskom i neoklasičnom modelu privrede". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET U NIŠU
Nezaposlenost u kejnzijanskom i neoklasičnom modelu privrede
Seminarski rad
Niš, mart 2012
Sadržaj:
Uvod ........................................................................................................................3
Razvoj ekonomije rada.............................................................................................3
Neoklasični model – osnovne ideje.....................................................................................................5
Ponuda i tražnja za radom kao funkcija realne nadnice...................................................................5
Neoklasični sistem sa rigidnim novčanim nadnicama - jedno objašnjenje nezaposlenosti……………………………………………………………………..7
Kejnzijansko viđenje tržišta rada……………………………...…………………………….8
Kejnsova teorija zaposlenosti………………………...……………………………8
Efektivna tražnja i zaposlenost kod Kejnsa…………………………………………………9
Izvori rigidnosti nadnica i agregatna ponuda rada………………………………………...…10
Kejnzijanska kriva agregatne ponude…………………………………………….12
Efekti politike u kejnzijanskom modelu………………………………………….12
Filipsova kriva u kejnzijanizmu…………………………………………………..………..13
Zaključak……………………………………………………………….………………..14
Literatura…..……………………………………………………………………………..15
Uvod
Nezaposlenost je jedan od najvećih privrednih i društvenih problema današnjice, kako u Srbiji tako i u svetu. Ovim problemom i njegovim rešenjima bave se ekonomisti, politič ari, sociolozi i dr. a disciplina koja je posvećena ovoj problematici zove se ekonomija rada ( ili ekonomija tržišta rada).
Ekonomija rada proučava složeno pitanje upotrebe ljudske radne snage u ekonomsko proizvodne svrhe. Ovakva zbirna definicija obuhvata razne metode određivanja količine rada koja se upotrebljava u privredi, utvrđivanje njegove cene, mehanizme alokacije faktora proizvodnje i distribuciju dohotka, funkcionalne odnose između upotrebe rada, akumulacije kapitala, privrednog rasta i uvođ enja novih tehnologija, kao i razvitak rada, kako kroz životni ciklus pojedinaca, tako i života društva.
U ovom radu biće predstavljena komparativna analiza kejnzijanskog tumačenja tržišta rada i masovne nezaposlenosti i neoklasič arske ekonomske misli o istom problemu. U prvom delu biće izneti stavovi neoklasičara u vezi funkcionisanja tržišta rada, a u drugom delu biće analizirano stanje svetske ekonomije i masovne nezaposlenosti za vreme Velike depresije, teorijska shvatanja do tada i kejnzijansko viđenje problema i njegovog rešenja. Zatim ću pokušati uporednom analizom ovih teorijskih škola ekonomske misli da dam ocenu valjanosti stavova i rešenja jednog te drugog teorijskog pravca.
Analiza ukazuje na to da probelmatika koja stoji u središtu pažnje, kao i metodologija pri istraživanju rada, te teoretski pogledi na nezaposlenost značajno variraju tokom vremena u skladu s društvenim i ekonomskim okruženjem, te kretanjima glavnog toka ekonomske misli. Ni jedna teorijska škola, niti teorija ne može se pohvaliti konačnim i trajnim rešenjima složene problematike tržišta rada, te je nužna otvorenost ka multiteorijskom i multidisciplinarnom pristupu unutar izdvojene samostalne discipline ekonomije rada.
Razvoj ekonomije rada
Problemi rada u savremenom smislu pojavili su se kao predmet ozbiljnog društvenog interesa tokom šesnaestog, sedamnaestog i osamnaestog veka, kada je došlo do poljoprivredne reorganizacije, nestajanja srednjovekovnih institucija i pojava elemenata industrijalizacije koji su doveli do stvaranja siromašne radničke klase lišene sredstava za proizvodnju. Primat rada među faktorima proizvodnje u merkantilističkoj ideji, zajedno s narastajućim problemom pauperizma u čitavoj Europi, doveli su donastajanje značajnih radova iz oblasti ekonomske politike. Ona se zbog svoje dvojne usmerenosti na probleme siromaštva i nezaposlenosti može smatrati začetkom ekonomije rada kao što je i rad Adama Smitha odraz dugoročnog zanimanja društvenih teoretičara za probleme rada. Nasuprot tome, bitni razlaz praktičnih problema rada i glavna struja ekonomske teorije nastaje početkom devetnaestog veka kada, i pod značajnim uticajem Davida Ricarda, određivanje dugoročnih cena pod pretpostavkom potpune konkurencije postaje prevladavajući predmet ekonomskih istraživanja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET