Nezaposlenost kao makroekonomski fenomen | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost kao makroekonomski fenomen". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
LESKOVAC
Predmet:METODOLOGIJA
NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA
SEMINARSKI RAD
Tema: NEZAPOSLENOST KAO MAKROEKONOMSKI FENOMEN
Mart 2010.
SADRŽAJ
UVOD
Nezaposlenost kao makroekonomska kategorija zahteva da na određeni način definišemo sledeće pojmove i kategorije radi boljeg sagledavanja fenomena nezaposlenosti, a to je šta u globalnom smislu znače ekonomija, makroekonomija, pojam nezaposlenosti, pojavne oblike i uzroke nezaposlenosti kao i cikluse nastanka i mogućnost mera da se suzbije u različitim ekonomijama. Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.
Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju, i makroekonomiju. Makroekonomija proučava pojedinačne privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća). Makroekonomija proučava ekonomske agregatne veličine. To znači da proučava privredu u celini i sveukupne mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi, te ekonomija države i svetska ekonomija itd. U tom smislu makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd.
1. NEZAPOSLENOST
Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, se pojavljuje ako postoje kvalifikovani radnici koji su voljni raditi po nadnicama koje prevladavaju, ali ne mogu naći zaposlenje. Dakle, nezaposlene osobe su starije od 16 godina, sposobne i voljne raditi i aktivno traže posao, ali su bez posla.
Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen s ukupnim brojem radno sposobnog stanovništva (radno sposobnim stanovništvom se smatraju osobe između 16 i 65 godina).
1.1 VRSTE NEZAPOSLENOSTI
Ekonomisti identifikuju tri različite vrste nezaposlenosti:
• Frikcijska nezaposlenost
• Strukturna nezaposlenost
• Ciklička nezaposlenost
Frikcijska nezaposlenost - Frikcijska nezaposlenost nastaje zbog neprekidnog kretanja ljudi između regija i radnih mesta ili kroz različite faze životnog ciklusa.
Strukturna nezaposlenost - označava raskorak između ponude i potražnje za radnicima. Raskoraci mogu nastati zato što potražnja za jednom vrstom rada raste, dok se potražnja za nekom drugom vrstom smanjuje, a ponuda se ne prilagođava brzo.
Ciklička nezaposlenost - postoji kad je ukupna potražnja za radom niska.Kako ukupna potrošnja i output padaju, nezaposlenost raste praktički svuda.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET