Nezaposlenost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Seminarski rad iz Osnova Makroekonomije
Tema:
NEZAPOSLENOST
SMER: Racunovodstvo i poslovne finansije
Tematske celine:
1. Trziste rada
1.1 Velika kretanja radnika
2. Kretanje nezaposlenosti
3. Odredjivanje nadnice
3.1 Pregovaranje
3.2 Nadnice efikasnosti
3.3 Nadnice, cene i nezaposlenost
3.4 Ocekivani nivo cena
3.5 Stopa nezaposlenosti
3.6 Ostali cinioci
Trziste rada
Ukupno stanovnistvo SAD-a 2000. godine cinilo je 275,1 miliona ljudi. Iskljucivsi one izvan starosne granice radne sposobnosti , u oruzanim snagama, zatvorenike, broj ljudi potencijalno dostupnih za civilno zaposlenje, odnosno neinstitucionalno civilno stanovnistvo, iznosio je 209,6 miliona ljudi.
Civilna radna snaga - broj onih koji su ili zaposleni ili u potrazi za zaposlenjem - iznosila je samo 140,8 miliona ljudi. Preostalih 68,8 miliona ljudi nalazilo se izvan radne snage, s obzirom da niti su bili zaposleni niti su trazili zaposlenje. Stoga je stopa participacije koja se utvrdjuje kao odnos radne snage I neinstitucionalne radne snage civilnog stanovnistva iznosila 67%. Stopa participacije neprestano je rasla tokom vremena, pretezno odrazavajuci sve vecu participaciju zenske populacije.
Od ukljecenih u radnu snagu, 135,2 miliona bilo je zaposleno dok su 5,6 miliona predstavljale nezaposlene osobe koje traze posao. Stopa nezaposlenosti definisana kao udeo nezaposlenih u radnoj snazi iznosila je 4,8%. Takva stopa nezaposlenosti bila je neuobicajeno niska.
Velika kretanja radnika
Stopa nazaposlenosti moze odrazavati dve razlicite stvarnosti. Ona moze odrazavati aktivno trziste rada, a mnogo raskida radnog odnosa I mnogo zaposljavanja, a time I mnogo radnika koji ulaze I izlaze iz skupa nezaposlenih. A moze I odrazavati skleroticno trziste rada, sa ponekim raskidom ili zaposljavanjem I stagnirajucom stopom nezaposlenosti.
Da bi se otkrilo koja stvarnost lezi iza koje agegatne stope nezaposlenosti, potrebni su podaci o kretanju radne snage.
Prilivi I odlivi radnika od 1994. – 99. u SAD-u:
Prosecno se u Sjedinjenim Drzavama dogadja 6,7 miliona raskida radnog odnosa (od 127 miliona radnika u skupu zaposlenih) mesecno: 3,5 miliona radnika prelaze s jednog radnog mesta na drugo. Drugih 1,5 miliona prelaze iz skupa zaposlenih u skup nezaposlenih. A 1,7 miliona prelaze iz skupa zaposlenih u skup onih koji se ne ubrajaju u radnu snagu.
Zasto se mesecno dogadja toliko raskida radnog odnosa?
Oko tri cetvrtine svih raskida cine ostavke odnosno osobe koje svojevoljno napustaju svoje radon mesto radi drugih boljih. Preostalu jednu cetvrtinu cine otpustanja. Otpustanja se uglavnom javljaju usled promena u razmeni zaposlenosti unutar preduzeca: sporo menjajuci ukupni podaci o zaposlenosti skrivaju stvarnost stalnog ukidanja I stvaranja radnih mesta u preduzecima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET