Nezaposlenost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

САДРЖАЈ
УВОД ............................................................................................................................................ 3
НЕЗАПОСЛЕНОСТ – појам и мерење ...................................................................................... 4
ВРСТЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ .....................................................................................................6
ПРИРОДНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ .............................................................................9
МАКРОЕКОНОМСКО ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИРОДНЕ СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ .......11
ИНДИВИДУАЛНИ И ДРУШТВЕНИ ТРОШКОВИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ .......................15
НЕЗАПОСЛЕНОСТ У СРБИЈИ ................................................................................................16
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................20
УВОД
Огромна и дуготрајна незапосленост у време Велике светске економске кризе 1929.-1933. утицала је на то да креатори економске политике у већини тржишних привреда у послератном периоду као један од приоритетних циљева поставе одржавање пуне запослености. Послератни период био је период релативно стабилног економског раста, а стопе незапослености нису биле на нивоу који би представљао проблем. Међутим, седамдесетих година (нарочито после нафтних шокова) поново долази до раста незапослености и она постаје горући проблем за већину привреда.
НЕЗАПОСЛЕНОСТ
– Појам и мерење –
У привреди увек постоји одређени број људи који је без посла. Разлози су разноврсни: неки радници сами напуштају радно место, неки су постали вишак и добили отказ, за неке тренутно у предузећу нема посла, али ће их предузеће поново упослити ако се повећа обим посла. У море незапослених стално се улива река младих који су управо завршили школовање и налазе се у потрази за послом. Одређени број људи некада је радио, остао без посла и након дугог и неуспешног трагања за новим послом одустао од даљег тражења. Један део њих ће можда у доба просперитета, охрабрен, поново кренути у потрагу за послом.
Укупну радну снагу чине радници који су запослени, као и онај део популације који је регистрован као незапослен, а жели да ради и налази се у потрази за послом. Незапосленост представља онај део радне снаге који је без посла, који је регистрован као незапослен и налази се у потрази за послом. Стопу незапослености добијамо када укупан број незапослених (који су регистровани као део радне снаге који је у потрази за послом) ставимо у однос са укупном радном снагом. Чињеница да постоји део радне снаге који је без посла, а који из разних разлога није регистрован као незапослен, баца сенку на веродостојност статистичких података о броју незапослених. Поред тога, званични статистички подаци о броју незапослених не обухватају категорију делимично запослених, односно оних појединаца чија радна снага није у пуној мери искориштена, не раде пуно радно време и самим тим не остварују примања довољна за нормално издржавање.
Ипак, оно што је битно за незапослене није толико стопа незапослености, колико могућност да пронађу нови посао. Висока стопа незапослености конзистентна је са два веома различита тржишта рада: високо активно тржиште рада у коме многи радници пролазе кроз незапосленост на путу ка другом (бољем) послу, или склеротично тржиште рада где је незапосленост устајала бара и где незапослени имају врло мале шансе да брзо дођу до посла. Нека новија истраживања показују да у већини привреда тржишта рада одговарају овом другом типу, тј. постоји релативно висок ниво незапослености, уз знатан број дугорочно незапослених.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET