Nezaposlenost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj:
Uvod……………………………………………………………………..3
Nezaposlenost……………………………………………………...4
Vrste nezaposlenosti……………………………………………….5
Prirodna stopa nezaposlenosti……………………………………..8
Razlozi postojanja dugoročne (prirodne) nezaposlenosti…...9
Rigidnost realnih plata kao uzrok dugoročne nezaposlenosti………………………………………………10
Privatni i društveni troškovi nezaposlenosti……………………...11
Nezaposlenost u Srbiji……………………………………………12
Zaključak……………………………………………………………….14
Literatura……………………………………………………………….15
Uvod
Nezaposlenost kao makroekonomska kategorija zahteva da na određeni način definišemo sledeće pojmove i kategorije radi boljeg sagledavanja fenomena nezaposlenosti, a to je šta u globalnom smislu znače ekonomija, makroekonomija, pojam nezaposlenosti, pojavne oblike i uzroke nezaposlenosti kao i cikluse nastanka i mogućnost mera da se suzbije u različitim ekonomijama. Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou. Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju, i makroekonomiju. Makroekonomija proučava pojedinačne privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća). Makroekonomija proučava ekonomske agregatne veličine. To znači da proučava privredu u celini i sveukupne mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi, te ekonomija države i svetska ekonomija itd. U tom smislu makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd.
NEZAPOSLENOST
Sintagma “pravo na rad” javlja se kao moralni i politički zahtev radničkog pokreta u XVIII veku, u kapitalističkom načinu proizvodnje koji je, s jedne strane proizvodio nove proizvodne snage i bogastvo, a sa druge strane proizvodio nezaposlenost i siromaštvo. Sa stanovišta kapitalističke proizvodnje i potrebe oplodnje kapitala nezaposleno stanovništvo bilo je suvišno i činilo tzv. reuervnu armiju rada, odnosno masu nezaposlenih radnika koji su vlasnici kapitala primali i otpuštali u skladu s tržišnim oscilacijama proizvodnje i prodaje robe. U teo rijskoj misli koja je izražavala interese proletarijata i drugih radnih slojeva najznačajnije ideje i rasprave o pravu na rad nastale su unutar socijalutopističke i marsističke škole. U teorijskoj misli koja izražava interese buržoazije najznačajnije ideje i rasprave o pravu na rad i nezaposlenosti nastale su unutar neoklasične (liberalne) i kenzijanske (državno-intervencionalističke) škole. Nezaposlenost se definiše kao razlika između radnosposobnog stanovništva i stvarno zaposlenih lica, pri čemu se podrazumeva da je kontigent radon sposobnih ujedno i kontigent voljnih da radi.
Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, se pojavljuje ako postoje kvalifikovani radnici koji su voljni raditi po nadnicama koje prevladavaju, ali ne mogu naći zaposlenje. Nezaposlenost predstavlja jedan od najozbiljnijih problema čije posledice najdireknije pogadjaju pojedince. Gubitak radnog mesta je veoma neprijat i frustrirajući događaj, s obzirom da dovodi do smanjivanja životnog standard ljudi i ugrožavanja njihove egzistencije. Upravo zbog teških posledica koje nezaposlenost uzrokuje, problem nezaposlenosti zauzimaju centralno mesto u makroekonomskim analizama i raspravama. Osnovni cilj ekonomskih analiza problema nezaposlenosti je da ukažu na osnovne uzroke koji dovode do nezaposlenosti, kao id a predlože politike kojima se može uticati na smanjenje nivoa nezaposlenosti. U skladu sa našim, ranije iznetim opredeljenjem, da prvo analiziramo dugoročni ekonomski rast, a da nakon toga objektiv naše analize usmerimo ka uzrocima kratkoročnih ekonomskih fluktuacija, problem nezaposlenosti ćemo podeliti na dve komponente:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET