Nezaposlenost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


1. Uvod
 
     Svaka moderna ekonomija imala je i imaće nezaposlenost.Određena stopa nezaposlenosti je uvek prisutna i neizbežna, jer ljudi prave promene u karijeri ili preduzeća menjaju način proizvodnje unoseći novu tehnologiju pa je nužno zaposliti nove kvalifikovane radnike, dok su stari postali višak i dobili otkaz.
 
     Pojava ogromne i dugotrajne nezaposlenosti se dešava u vreme Velike svetske ekonomske krize od 1929-1933 godine, zatim 70-ih godina dvadesetog veka, što predstavlja ogroman problem za većinu privreda. A samim tim nezaposlenost predstavlja problem za same nezaposlene i njihove porodice.
 
     Plitički problem predstavlja samo pitanje kolika nezaposlenost je tolerantna da bi se omogućio ekonomski rast i kako bi tu nezaposlenost mogli da rasporedimo među stanovništvom.
 
-2-
 
2. Nezaposlensost
 
 
 
2.1. Pojam i vrste nezaposlenosti
 
     Ukupno stanovništvo možemo podeliti na stanovništvo van radne snage i stanovništvo u radnoj snazi.Generalno gledajući u svakoj ekonomiji, samo polovina od ukupne populacije učestvuje u radnoj snazi. Tako da kategorije koje su van radne snage predstavljaju stanovništvo ispod 16 godina, domaćice, omladina u školi i fakultetima ili kod kuće, bolesni, invalidi smešteni u posebnim ustanovama, zatvorenici,stanovnoštvo u penziji.
 
     U radnu snagu spadaju zaposleni građani,a u okviru njih i oni koji nemaju posla ali ga aktivno traže, i oružane snage.    
 
     Nemoguće je da svako ima posao i da radi ali je potrebno osigurati slobodna radna mesta za sve one koji žele da rade.Zbog toga treba da razlikujemo stanovništvo na one koji su voljni da rade i koji pripadaju radnoj snaz.
 
     Nezaposlenost predstavlja onaj deo radne snage koji je bez posla, koji je registrovan kao nezaposlen i nalazi se u potrazi za poslom. Nameće se pitanje šta je radna snaga? Ukupnu radnu snagu čine radnici koji su zaposleni ( preko 16 godina starosti ) kao i onaj deo stanovništva koji je registrovan kao nezaposlen a želi da radi i nalazi se u potrazi za poslom. Prema tome radnu snagu čine ukupan broj radnika koji uključuje i zaposlene i nezaposlene.
 
     U zavisnosti od toga čime je nezaposlenost izazvana možemo je podeliti na 3 vrste :
 
 
2) strukturna nezaposlenost nastaje pod uticajem promena u strukturi tražnje započnu promene u privrednoj strukturi. U takvim uslovima dolazi do seljenja kapitala iz stagnirajućih grana privrede u nove ekspazivne grane. Ova nezaposlenost predstavlja dugoročan fenomen jer radnici kada ostanu bez posla moraju da potraže posao u drugim privrednim granama, a to zahteva prekvalifikaciju koju nije moguće uraditi za kratko vreme. Često se dešava da novo zaposlenje podrazumeva i preseljaj u drugi deo zemlje ili
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET