Narodna banka Srbije, funkcije, organi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narodna banka Srbije, funkcije, organi". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: MONETARNA EKONOMIJA
NARODNA BANKA SRBIJE, FUNKCIJE, ORGANI
Beograd, maj, 2010.
SADRŽAJ
UVOD…………………………………………………………………………………….…….3
1.POJAM CENTRALNE BANKE……………………………………………………..…….4
2.FUNKCIJE CENTRALNE BANKE…………………………………………………...…..5
3.ODNOS VLADE I CENTRALNE BANKE………………………………………….……7
4.ODNOS SUDSKE VLASTI I CENTRALNE BANKE………………………………...…8
5.CENTRALNA BANKA SRBIJE………………………………………………………...…9
6.ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE……………………………...…………………..11
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………..…13
LITERATURA……………………………………………………………………………….14
UVOD
Banke su najvidljiviji finansijski posrednici u ekonomiji.To su finansijske institucije koje primaju depozite od ljudi koji štede i daju pozajmice ljudima koji pozajmljuju,kojima nedostaje novac za obavljanje odredjenog posla.
Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najčešći uzroci finansijskih kriza su : nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa, rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i neočekivano padaju, i još jedan od veoma važnih uzroka je, i bankarska panika.
1.POJAM CENTRALNE BANKE
Centralna monetarna ustanova prema svom poslovnom obeležju jeste emisiona banka ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovornost u domenu kreditno-monetarne, emisione, devizne politike i regulisanja novčane mase izvodi se iz prava i ovlašćenja koje njeni osnivači (najčešće država) prenose na nju kao monetarnu instituciju. S obzirom na pravo centralne monetarne ustanove da određuju ukupnost odnosa u monetarno-kreditnoj sferi, ona uvek ima i određenje nacionalne banke, koju nacionalnu pripadnost ističe i u svom nazivu.
Pored niza zajedničkih obeležja, širina uticaja odnosno ovlašćenja centralne banke kao monetarne ustanove bitnije se ne razlikuje između pojedinih država. Širina ingerencija centralne monetarne ustanove je uglavnom u tesnoj vezi sa razvijenošću ukupne i finansijske infrastrukture. Tamo gde je finansijski mehanizam u manjoj meri razvijen, veći je uticaj emisione banke i u poslovima kreditiranja krajnjih korisnika, kreditiranja države, uređenja odnosa na finansijskom tržištu i dr. Sasvim je obratna situacija u slučaju široko razvijene finansijske infraukture. U tom slučaju centralna monetarna banka najveći deo svoje intervencije posvećuje emisionom mehanizmu, odnosno kreditno-monetarnom regulisanju novca I kredita u opticaju.
Centralna banka je vladina agencija koja :
– vrši emisiju novčanica i kovanog novca
– reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi monetarnu politiku)
– vrši superviziju finansijskog sistema
– služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci
– upravlja deviznim rezervama zemlje
– drži depozite banaka i drugih centralnih banaka
– organizuje obavljanje platnog prometa
– reguliše plaćanje i kreditiranje poslova sa inostranstvom
Centralna banka je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim posredstvom komercijalne banke mogu namirivati svoja uzajamna potraživanja, garantuje vrednost domaće valute, vodeći politiku stabilnosti cena. Može da skuplja, obrađuje i da analizira informacije o finansijskim tokovima i o realnoj ekonomiji.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET