Bankarske krize | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarske krize". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

REZIME
Predmet istraživanja rada jeste razmatranje pitanja mehanizama bankarskih kriza – različitih koncepata bankarskih kriza i osnovnih faktora (makro i mikroekonomskih) koji utiču na njihovo formiranje – kao i načinima za njihovo rešavanje. Sam predmet ovog rada može se podeliti na teoretski, praktični i operativni.
U teoretskom delu rada objašnjeni su osnovni pojmovi, termini, definicije i mehanizmi bankarskih kriza kao i načina da se kriza prebrodi. Dok se u operativnom delu rada daju konkretni primeri bankarskih kriza u zemljama različitog stepena razvijenosti i različiti modeli prevazilaženja kriza koje su date zemlje primenile.U radu postoji povezanost kao i stalna interakcija između teoretskog i operativnog dela.
Teorija bankarskih kriza je oblast koja se intenzivno razvija u poslednje dve i po decenije. Određeni problemi obrađeni su polovinom 20-og veka do forme teorijskih paradigmi, ali su to više bile opservacije na temu anomalija u ekonomskoj dinamici, nego jasno formulisani teorijski okvir za analizu fenomena kriza u finansijskom sektoru. U osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka broj kriza banaka drastično se povećao u odnosu na period neposredno posle Drugog svetskog rata, što je uzrokovalo razvoj, odnosno, ekspanziju različitih teorijskih stavova vezanih za ovu problematiku. U ovaj teorijski milje integrisana je intencija da se formulisanim teorijskim i analitičkim aparatom objasni fenomenologija kriznih epizoda, tj. kriza kako u razvijenim, tako i u tranzicionim zemljama.
Ključne reči: kriza, banka , ekonomija, kapital, kredit, rizik, kamatna stopa, monetaristička škola, itd.
UVOD
Često je verovanje da kriza bankarskog sistema proizilazi isključivo iz makroekonomskog konteksta, zbog čega će ako se primeni odgovarajuća makroekonomska politika ekonomija ojačati, a banke prevazići svoje probleme. Po ovom verovanju, dok makroekonomska politika ne da rezultate, nema svrhe preduzimati bilo kakve mere za ozdravljenje bankarskog sistema.
Kriza makroekonomskog konteksta ima odlučujući uticaj na stanje banaka, ali su pogrešno upravljanje bankama, neefikasan sistem kontrole i politički uticaj, u krajnjoj liniji jednako značajni za pojavu insolventnosti banaka kao i makrokontekst u kome banke posluju. Insolventnost banaka ako se ne podvrgne odgovarajućem tretmanu vodi do rasta pogrešne alokacije sredstava i porasta gubitka, koji se na kraju materijalizuju kao fiskalni deficit. U takvoj situaciji makropolitici je teško da bude uspešna i ostvari privredni rast, ukoliko se u isto vreme ne obrati pažnja i na makro i institucionalne aspekte. Ako se to ne učini, uobičajeni recepti za podsticanje privrednog rasta i konkurencije koji funkcionišu u uslovima ekonomske stabilnosti pokazaće se kao kontraproduktivni. Bankarske krize su globalna pojava. i sanacija banaka predstavlja svetski proces. Međutim, dok je u razvijenim zemljama cilj sanacije banaka zaštita poverilaca, dotle se u zemljama u tranziciji radi o tome da se paralelno sa prelaskom na tržišne uslove privređivanja bankarski sistem u hodu prilagođava kako bi i sam prihvatio tržišne kriterijume poslovanja. U oba slučaja sanacija banaka usmerena je ka postizanju što veće efikasnosti u funkcionisanju bankarskog i celokupnog finansijskog sistema. Takav bankarski sistem predstavlja ključnu kariku stabilnog i uspešnog privrednog razvoja svake zemlje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET