Analiza institucija u oblasti zaštite konkurencije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza institucija u oblasti zaštite konkurencije". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Diplomski rad
TEMA: Analiza institucija u oblasti zaštite konkurencije
Uvod
I PROBLEM INSTITUCIONALNIH EKONOMIJA
1.Nova institucionalna ekonomija i razvoj
Nova institucionalna ekonomija je pokušaj da se inkorporira teorija institucija u ekonomiju. Pa ipak, nasuprot mnogim ranijim pokušajima da se preokrene ili zameni neoklasična teorija, nova institucionalna ekonomija nadograđuje, modifikuje i proširuje neoklasičnu teoriju da joj omogući da se uhvati u koštac i nosi sa čitavim spektrom dosadašnjih i budućih zahteva i znanja. Ono što se dobije i nadogradi preuzima pretpostavke retkosti i konkurencija osnove izbora teorijskog pristupa koji čini osnovu mikroekonomije. Ono što se napušta je instrumentalna racionalnost pretpostavka neoklasične ekonomije koja ju je učinila teorijom bez institucija. Herbert Simon je precizno rezimirao implikacije ove neoklasične pretpostavke kao sledeće:
Ako prihvatimo vrednosti kao date i konstantne, ako postuliramo objektivan opis sveta, kao što stvarno jeste i ako pretpostavimo da su računske sposobnosti donosioca odluka neograničene onda slede dve važne posledice. Prvo, ne treba da pravimo razliku između stvarnog sveta i onog kako ga donosilac odluka vidi: on ili ona vide svet kao što stvarno jeste. Drugo, možemo predvideti izbore koji bi bili doneti od strane racionalnog donosioca odluka u potpunosti na osnovu našeg znanja o stvarnom svetu i bez znanja o viđenjima donosioca odluka ili načinima računanja (mi, naravno, moramo da znamo njegove ili njene funkcije korisnosti).
U svetu instrumentalne racionalnosti institucije nisu neophodne; ideje i ideologije nisu važne; i efikasna tržišta i ekonomska i politička karakterišu ekonomije.
U stvari, imamo nepotpune informacije i ograničeni mentalni kapacitet na osnovu kojeg treba da obrađujemo informacije. Kao posledica, ljudi nameću ograničenja na ljudsku interakciju da bi se stvorile
promene. Ne podrazumeva se da su institucije koje slede efikasne. U takvom svetu ideje i ideologije igraju važnu ulogu u izborima i transakcioni troškovi rezultiraju imperfektnim tržištima.
Mesto odakle početi sa institucionalnom teorijom, zbog toga, je oblikovanje pretpostake instrumentalne racionalnosti. Još uvek smo daleko od potpunog razumevanja kako mozak obrađuje informacije, ali kognitivna nauka je napravila impresivan korak poslednjih godina.
Pojedinci poseduju mentalne modele pomoću kojih interpretiraju svet oko sebe. Oni jednim delom potiču iz kulture proizvedene su prenošenjem znanja, vrednosti i normi, sa generacije na generaciju, koje bitno variraju između različitih etničkih grupa i društava. Oni su delom stečeni kroz iskustvo koje je «lokalno» u odnosu na pojedinačnu sredinu i zbog toga, takođe, široko variraju između različitih sredina. Zbog toga postoje velike razlike u mentalnim modelima i kao rezultat različitih opažanja sveta i načina na koji «funkcioniše». Čak i formalno znanje koje pojedinci stiču često sadrži modele koji su međusobno u konfliktu po kojima interpretiramo svet oko nas.
Pojedinci prave izbore na osnovu svojih mentalnih modela. Pojedinci uče i promene u mentalnim modelima potiču iz rezultata nedoslednih sa očekivanjima; ali po Frank Hahn-ovim rečima «postoji kontinuum teorija kojih se agenti mogu pridržavati i na osnovu njih delovati a da se ne susretnu sa događajima koji ih vode do promene njihovih teorija. Zbog toga ne postoji ni jedna određena ravnoteža koja bi se upotrebljavala; ali višestruke ravnoteže mogu se desiti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET