Monetarne i javne finasije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monetarne i javne finasije". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA EKONOMASKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
PEC - LEPOSAVIC
SEMINARSKI RAD
EVROPSKA UNIJA I ZEMLJE JUGOISTOČNE EVROPE
Predmet ; MONETARNE I JAVNE FINASIJE
SADRŽAJ
Uvod-------------------------------------------------------------------------3
Istorijat Evropske unije----------------------------------------------------4
Krugovi proširenja----------------------------------------------------------4
Šest najvećih tekovina -----------------------------------------------------8
Evropski sinboli-------------------------------------------------------------9
Jugoistocna Evropa –evropsko Bure baruta-----------------------------11
Regionalni pristup Evropska unije Jugoistocnoj evropi---------------11
Koliko su zemlje Jugoistočne Evrope napredovale---------------------13
Razlozi za ulazak zemalja Jugoistočne Evrope u Evropsku uniju-----15
Literatura----------------------------------------------------------------------18
UVOD
Evropa je kontinent sa velikim brojem država i posle Azije je najgušće naseljen kontinent. Simboličkim rušenjem Berlinskog zida 1990. godine ujedinjuju se dve nemačke pa se broj država u Evropi nakratko smanjio. Međutim već sledećih godina propašću ssocijalističkog pokreta u srednjoj, istočnoj i Jugoistočnoj Evropi raspadanjem federativnih i višenacionalnih država (SSSR, Čehoslovačka i Jugoslavija), nastaje veliki broj samostalnih država pa se ukupan broj država u Evropi povećao sa 32 na 44 države.
Zbog različitih istoriskih i političkih uslova nisu sve Evropske zemje podjedfnako razvijene. Velike razlike postoje između država Evropske unije (članica pre 2004godine) i ostalog dela Evrope, gde preovladavaju takozvane tranzicione zemlje sa socijalističkim društvenim uređenjem do početka dvadesetih godina prošlog veka. Nastanak tzv. Gvozdene zavese stvorio je uslove za za brže povezivanje evropskih zemalja. U tom periodu dolazi do nagle globalizsacije i integracije, kao i do pojave ujedinjenja na sektoru vodećih svetskih banaka , satelitskih komunikacija, konpanija za inžinjering itd. Proces globalizacije i integracije se odvija na nivou država. Tako da se i Evropa kao kontinent odlučila na integraciju, jer nije mogla da odgovori na globalne izazove u strogo nacionalnim granicama.
Evropa kao kontinent koji je vekovima vladao svetom nastoji da stvaranjem Evropske unije (EU) i Evropske monetarne unije (EMU), potvrdi kao jedan od centara globalnog odlučivanja, iako su se članovi EMU-a prvi put mirnim okolnostima odrekli sopstvenog suvereniteta.
ISTORIJAT EVROPSKE UNIJE
Prvi korak ka Evropskoj integraciji učinilo je šest zemalja : Belgfija, SR Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija, koje su 1951. osnovale zajedničko tržište uglja i čelika. Ovo tržište je okupilo ove države kao ravnopravne učesnike koji sarađuju u okviru zajedničkih institucija, sa ciljem da se u još nestabilnoj situaciji posle Drugog svetskog rata obezbedi mir između pobedničkih i pobeđenih nacija Evrope. Ubrzo je usledilo i osnivanje Evropske zajednice za atomsku energiju (EVROATOM) koja je osnovana 25. marta 1956. godine. Ovih šest zemalja – Evropska šestorica je zatim odlučila da 1957. godine stvori Evropsku ekonomsku zajednicu (EEC) zasnovanu na zajedničkom tržištu širokog niza roba i usluga. Carine između ovih šest zemalja su potpuno ukinute 1.jula 1968. godine a tokom 60-godina XX veka utvrđene su i neke zajedničke politike – konkretno u oblasti trgovine i poljoprivrede. Ovaj poduhvat je toliko bio uspešan da su Danska, Irska i Velika Britanija izrazile želju da postanu deo tima Evropske devetorice. U isto vremezajednice su preuzele nove zadatke i uvele nove politike: socijalnu, regionalnu i ekološku. U cilju sprovođenja regionalne politike 1975. godine osnovan je Evropski fond za regionalni razvoj . Dalji razvoj ove najznačajnije evropske integracije išao je preko jedinstvenog evropskog akta 1986. godine, da bi politička integracija bila krunisana Mastriskim ugovorom 7. februara 1992. godine kda je stvorena evropska unija. Ugovorom iz Amsterdama od 17. juna 1997. godine izvršene su izvesne reforme u uniji sa ciljem jačanja saradnje i pojednostavljanje sistema Evropske unije . To je već bila Evropa petnaestorice od 1. juna 1999. godine u Evropskoj uniji započela je treća etapa izgradnje Evropske monetarne unije uvođenjem jedinstvwene valute – evra (€). U prelaznom periodu od 1.januara 1999. godine do 31. decembra 2001. plaćanja su mogla da se vrše u evru i u nacionalnim valutama, a od 1.januara 2002. godine u članicama Evropske monetarne unije bankote i kovani novac denominirani su u evru jedno zakonsko sredstvo. Od tada Evropska unija ne prestaje da se razvija kao ekonomska sila.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET