Monetarna ravnoteža | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monetarna ravnoteža". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
БАЊА ЛУКА
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ СТУДИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
МОНЕТАРНЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
ТЕМА
МОНЕТАРНА РАВНОТЕЖА
Ментор: Студент:
Проф.др.Жарко Ристић Јоргић Александар
Број индекса:II-1988/10
Бања Лука децембар 2010.године
САДРЖАЈ Страна
1.Увод 3
2.Мјере контроле инфлације и економске стабилизације 5
2.1.Мјере контроле и стабилизације 5
2.2.Инфлаторна инерција и стихија 6
2.3.Хиперинфлација или инфлаторни вртлог 7
2.4.Валутна реформа 8
2.5.Индексација и инфлаторна реформа 8
2.6.Индексација и ефекти трошкова инфлације 9
3.Монетаризам и стабилизација 10
3.1.Неомонетаризам и монетарна политика 10
3.2.Монетаристички модел стабилизације 12
3.3.Ортодоксни монетаризам и рестриктивна политика 13
4.Закључак 15
5.Литература 16
1.Увод
Нормално функционисање робно-новчаних токова у привреди једне земље (што значи да фукционишу без застоја и поремећаја) подразумјева да она располаже потребном количином новца. Такво стање се у економској теорији схвата као монетарна равнотежа.
Монетарна равнотежа се дефинише као равнотежа између расположиве количине новца (понуда новца) и стварних потреба за новцем (тражња новца).
У свакодневној пракси таква равнотежа се испољава као стање потпуне ликвидности, што значи да се тада без застоја и економских поремећаја извршавају све доспјеле обавезе и робно-новчане трансакције.
У пракси је веома тешко успоставити задовољавајућу равнотежу између стварно постојеће количине робе у промету и емитоване количине папирног новца.
Може се рећи да је њихова стална неусклађеност иманентна карактеристика стварног привредног живота. Јер поред изложених тешкоћа (теоријског, методолошког и економског карактера) да се количина папирног новца држи у равнотежи са стварним потребама робног промета (или потребном количином злата) у стварности се из веома различитих разлога држава опредјељује за то да се емитује већа или мања количина папирног новца.
То је уствари разлог више да се у робном промету фактички стално налази већа или мања количина папирног новца од оне количине злата коју он репрезентује као срество размјене. Случај када у промету постоји већа количина папирног новца у односу на потребну количину злата (златног новца), у економској теорији се означава као инфлација.
Инфлација је случај када је монетарна равнотежа поремећена због веће количине новца у оптицају. Може се рећи да инфлација преставља трајну монетарну неравнотежу која доводи до раста цијена. Овако нарушена монетарна равнотежа не мора да значи да у оптицају постоји апсолутно већа количина папирног новца.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET