Monetarna politika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monetarna politika". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
UVOD 2
1. POJAM I ZADACI MONETARNE POLITIKE 3
2. VRSTE MONETARNE POLITIKE 4
2.1.EKSPANZIVNA I RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA 4
2.2. EKSPANZIVNA MONETARNA POLITIKA 5
2.3. RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA 7
3. MONETARNI MULTIPLIKATOR 9
4. UTICAJ MONETARNE POLITIKE NA POMERANJA U IS-LM MODELU 11
ZAKLJUČAK 13
Literatura 14
UVOD
Pokušaćemo dati odgovor na pitanje utvrđivanja i sprovođenja monetarne politike, tj. blize odrediti neke od osnovnih pojmova vezanih za pomenutu oblast ekonomije. Polazeći od činjenice da je glavni akter u našoj priči centralna banka, samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, upoznaćemo se i sa njenim osnovnim funkcijama. Centralna banka može da obezbjedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično. Monetarnom politikom obezbeđuje se optimalan odnos količine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi. Upoznaćemo se i sa merama i instrumentima kojim se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije.
Većina značajnih grešaka koje su nastale u makroekonomskoj politici, proističu iz propusta da se uzmu u obzir sekundarni i rezidualni efekti u makroekonsmokoj politici. Teorijska osnova makroekonomske polikite nalazi se i ustraživanju međusobnih odnosa subjekata na tržištu. Zato da bismo imali makroekonomsku teoriju, odnosno ekomonsku politiku, neophodna nam je tržišna ekonomija. Razvoj i evoluciju makroekonomske misli obeležile su česte promene dominantnih ideja. Revolucije i kontrarevolucije koje karakterišu makroekonomsku teoriju, zapravo kriju kontraverze između dve grupe makroekonomskih škola. Jedna grupa škola prati traidciju klasične škole, od klasične i neoklasične ekonomije, preko Monetarizma, do Nove klasičnem makroekonomije. Druga grupa škola otpočinje Kejnsovim revoloicunarnim radom 30-ig godina dvadesetog veka, do danas aktunle škole Novih kejnzijanaca. Obe ove linije škola prevashodno se bave promenama, fluktuacijama i dovođenjem privrede u stanje ravnoteže.
1. POJAM I ZADACI MONETARNE POLITIKE
Monetarna politika se bavi prvenstveno novcem kao sredstvom razmene pa u centar pažnje stavlja novac kao cirkulirajucu kupovnu moć.
Ona proučava komponente novčane mase i širih monetarnih agregata i uzorke promena njihove veličine. U cilju interesovanja su novčana stabilnost i odraz novčanih kretanja na ekonomski razvoj, opštuu ekonomsku stabilnost i regulacija količine novca u opticaju. Količina novca u opticaju je deo ukupne mase novca čiji ' ostatak' nije u cirkulaciji. Menja se pod uticajem prelivanja novca iz opticaja u novčana sredstva izvan opticaja i obratno; to je deo sredstava koji se nalazi u ulozi prometnog i platežnog sredstva (sredstva razmene).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET