Monarhija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monarhija". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


САДРЖАЈ:
УВОД
Монархија је политички систем заснован на суверенитету или владавини једне особе. Израз се односи на државе у којима врховну власт има монарх, владар који врши функцију шефа државе, на коју долази наследним путем. Наслеђе се обично преноси с оца на сина, а може да следи и друге обрасце у оквиру владајуће породице или династије.  
Монархија је (преко француског monarchie из грчког monarchia - искључива владавина), уз републику други основни облик владавине. У монархији је поглавар физичка особа која по правилу то постаје наслеђем и доживотно врши своју функцију.
Називи за такве државне поглаваре су: цар, краљ, султан, шах, кнез, војвода, поглавица и емир. Међутим, у историји је било и изборних монархија. Монарси су углавном своју власт легитимирали "милошћу Божјом." Данас таква пракса постоји још у Данској, Монаку и Уједињеном Краљевству. У наследној монархији већ је одавно превладао састав наслеђивања по првородству (примогенитури). Данас постоје 42 монархије и 153 републике.
Појам и основне карактеристике монархије
Облик монархије који почива на праву добијеном од бога/божанства провлачи се још од Старог Египта гдје је фараон обожаван као бог. Слично вреди и за царски систем у Кинеском царству где се између осталих наслова, цар описивао као син Неба. У његовој владавини се одражавала воља Неба што му је давало апсолутну и неограничену моћ.
Монарх није постављен на свој положај од једнога другог органа; он влада на основу устава. Пошто је уставом прописано која династија влада и којим се редом у њој наслеђује престо, то се већ на основу уставних прописа може у датом случају поименице знати које лице може да ступи на престо. Монарх је непосредан орган;осим њега само би још бирачи били непосредни органи пошто сам устав обезбеђује бирачко право свим грађанима који испуњују извесне услове, али за разлику од монарха бирачи не врше ниједну од три фунције државне власти. На основу тога што се престо у монархији наслеђује, не треба закључити да престо припада извесној династији као породично имање које се преноси с оца на сина. Монархова власт је јавна служба која не може бити предмет једног приватно-правног наслеђивања. Монарх је један државни орган који се од осталих државних органа разликује тиме што је уставом прописано да се мора монарх узимати из исте породице. Припадање једној одређеној породици јесте један од елемената његове (монархове) органске квалификације.
Монарх ставља у покрет све три власти. Он поставља органе управне и судске власти, и утолико фунционисање те две власти зависи од њега. Што се тиче законодавне власти он поставља чланове горњег дома, кад год овај није организован на изборној основи, али и онда кад су оба дома састављена искључиво од изабраних чланова, монарх је тај који сазива парламент и после тога његов сазив отвара, одгађа и закључује. Уз то он има право да парламент распусти. Без једног монарховог акта парламент не може почети са радом;једним монарховим актом његов рад може у свако доба бити прекинут. То значи да монарх ставља парламент у покрет као и друге две власти.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET