Mobing - patološka društvena pojava | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mobing - patološka društvena pojava". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
1. Mobing – pojam 1
2. Razvoj teorije o mobingu 2
3. Vrste mobinga, vrste napada, faze mobinga i zdravstvene smetnje i simptomi 3
4. Kako dolazi do razvoja mobinga? 7
5. Žrtve mobinga 7
6. Mober 8
7. Načini sprečavanja i borbe protiv mobinga 9
9. Istraživanja u vezi mobinga 12
10. Posledice mobinga 13
Korišteni izvori
1. Mobing - pojam
Mobing je patološka (neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu, koju sistematski upućuje jedna ili više osoba uglavnom ka jednoj osobi tokom mobinga izloženoj psihičkom zlostavljanju i stavljenoj u bespomoćnu i bezizlaznu situaciju gde je zadržana sredstvima konstantnih aktivnosti mobinga. Aktivnosti mobinga su veoma frekventne (barem jednom sedmično) i odigravaju se tokom dužeg vremenskog perioda (najmanje šest meseci). Zbog velike učestalosti i dugotrajnosti neprijateljskog ponašanja ovo maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom.
Reč mobing, engleski "mobbing", je kovanica od glagola "to mob" što znači prostački
napasti, nasrnuti. Često se povezuje i sa rečju "bully" (siledžija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti).
Generalno, radi se o novodefinisanom, ali odavno postojećem obliku zlostavljanja na radnom mestu. Mobing ima mnogo podoblika, ali u suštini podrazumeva stalno napadanje, ponižavanje, zlostavljanje i izolaciju, sve do tačke kada osoba izložena mobingu jednostavno više ne može da funkcioniše na radnom mestu, a sve sa krajnjim ciljem da se ona potpuno eliminiše, ili da se jednostavno proglasi paranoičnom ili ludom. Radi se o zlostavljanju koje u glavnom nije seksualno i rasno motivisano. Psihijatri, ali i mnogi drugi lekari, kažu da se sa takvim problemom već dugo susreću, ali da je on tek skoro dobio i svoju dijagnozu. Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti doneseni u mnogim državama, pretežno razvijenim, koji predviđaju sankcije u slučajevima mobinga. A njegovu rasprostranjenost ilustruju i mnoga interna pravila u multinacionalnim kompanijama koja sprečavaju mobing. Npr. nemački proizvođač automobila Folksvagen je uveo takvo pravilo kojim se mobing sprečava, čak i po cenu otkaza za one koji svoj posao rade dobro ali nekog na bilo koji način zlostavljaju. Jednostavno, u Folksvagenu su svesni da samo normalna radna sredina može doneti željene poslovne rezultate.
2. Razvoj teorije o mobingu
Što se tiče mobinga na radnim mestima, prva publikacija je izašla 1976. na temu
Švedsko istraživanje ranih osamdesetih se pojavilo bez poznavanja Brodskievog rada. Kako je nastalo potpuno samostalno, razlog za ovo istražvanje je bio novi Zakon o radnom okruženju u Švedskoj iz 1976. godine i "Nacionalni istraživački fond Švedske" koji su nudili velike mogućnosti da se uđe u nove oblasti istraživanja privredne psihologije. Sistematično istraživanje dr. Lejmena je počelo 1982. što je dovelo do malog naučnog izveštaja napisanog u jesen 1983. a objavljenog na početku 1984. Nacionalnom odboru radne bezbednosti i zdravlja u Štokholmu, Švedska. Posle ovoga kroz njihove nacionalne zakone o radnom okruženju Švedska, Finska i Norveška su podržale prava radnika na zaštitu kako fizičkog tako i psihičkog zdravlja. I danas ove tri skandinavske zemlje prednjače u pogledu zaštite od mobinga.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET