Mišljenje, inteligencija i emocionalna inteligencija kao z načajan faktor za uspješnog pregovarača | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mišljenje, inteligencija i emocionalna inteligencija kao z načajan faktor za uspješnog pregovarača". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PANEVROPSKI UNIVERZITET
APEIRON
BANJA LUKA
Seminarski rad:
MIŠLJENJE, INTELIGENCIJA I EMOCIJALNA INTELIGENCIJA KAO ZNAČAJAN FAKTOR ZA USPIJEŠNOG PREGOVARAČA
Predmet:
MARKETING PSIHOLOGIJA
SADRŽAJ:
UVOD
OSNOVNI POJMOVI: EMOCIJE, EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
POJAM I POREKLO EMOCIJA
RASPOLOŽENJE I AFEKT
POJAM EMOCIONALNE INTELIGENCIJE
KOMPONENTE EMOCIONALNE INTELIGENCIJE
PRIMENA EMOCIONALNE INTELIGENCIJE
KORISTI OD PRIMENE EMOCIONALNE INTELIGENCIJE U POSLOVANJU
ZAKLJUČAK
LITERATURA
1. UVOD
U našem kao i u većini modernih društava, vrednost pojedinca često se „meri“ njegovim koeficijentom inteligencije. Ako razmotrimo odnos između koeficijenta inteligencije i stečene stručne spreme, radnog mesta i sl. pre ili kasnije ćemo shvatiti da postoje velike nesrazmere između takozvane „akademske“ ili „racionalne“ (pojam i vrste inteligencija će biti objašnjeni naknadno) inteligencije pojedinca i njenog ostvarenja kroz konkretne životne situacije.
Kako je i zašto moguće da pojedinci često vrlo visokog koeficijenta inteligencije ne uspevaju da ostvare svoje životne ciljeve? – ovo je pitanje koje se često nametalo samo od sebe prilikom raznoraznih istraživanja. Ali, upravo ćemo za te pojedince primetiti da imaju problema u komunikaciji sa drugim ljudima, da ne saosećaju sa drugima, često su netolerantni, sarkastični, itd. Stoga je za razumevanje pojedinca i njegovih (ne)uspeha potrebno uvesti još jedan kriterijum koji se naziva „emocionalna inteligencija“ i koji, iako prečesto zanemarivan, ima ogromnu ulogu u životu svakog pojedinca.
2. OSNOVNI POJMOVI: EMOCIJE, EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
2.1. POJAM I POREKLO EMOCIJA
Kada se govori o poreklu emocija, nemoguće je izbeći medicinski aspekt, te će u ovom delu biti data osnovna objašnjenja, onoliko koliko je neophodno da bi se na pravi način objasnio pojam emocija i njihovo poreklo, kao i sama veza sa svešću i donošenjem odluka.
Džozef LeDu (Joseph LeDoux), neurolog u centru za neurologiju Univerziteta Nju Jorka (New York University), prvi je otkrio ključnu ulogu amigdale u emocionalnom mozgu (1). Sama reč amigdala potiče od grčke reči za badem, „amygdale“. Amigdala je žlezda bademastog oblika (otuda i ime), struktura u kojoj dolazi do integracije specifičnih čulnih informacija kojima se daje adekvatna emocionalna važnost i kontekst, a električna stimulacija za posledicu ima doživljaje pozitivnih ili negativnih emocija, u zavisnosti o toga koja jezgra su nadražena. Postoje dve amigdale, po jedna sa leve i desne strane mozda, zadužena za emocionalna delanja. Sam značaj amigdale na život čoveka se ogleda u tome da je moguće odstraniti amigdalu, bez ikakvih vidljivih posledica po fizičko zdravlje. Međutim, odstranjivanjem amigdale gubi se moć percepcije emocionalne važnosti događaja, javlja se nezainteresovanost za međuljudske odnose.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET