Međunarodna trgovina | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna trgovina". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka škola modernog biznisa - MBS, Beograd
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA UVOD U EKONOMIJU
Tema: Medjunarodna trgovina
Beograd, mart 2011.
S a d r ž a j
Uvod
U ovom radu baziraćemo se na koncept medjunarodne trgovine, njen razvoj kroz istoriju i savremene procese medjunarodne trgovine. Značaj medjunarodne trgovine je veliki bez obzira da li se radi o razvijenoj ili nerazvijenoj državi. Pošto savremenu svetsku privredu karakteriše proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga veća medjunarodna trgovina i medjuzavisnost privreda različitih zemalja. Medjunarodna trgovina dobija na značaju još u devetnaestom veku kada Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda protekcionizma u merkantilističko vreme, počela je da širi ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene države, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme snižavanje carina je bio, uglavnom, čin koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19.veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, što je bio uvod u ono što mi danas poznajemo kao ekonomske integracije.Danas kao posledica procesa globalizacije dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje izmenu sebe stoje u odnosu menuzavisnosti.Osnovno obeležje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pripajanja preduzeća iz iste ili različitih zemalja. Ovi procesi su rukovoneni tržišnim motivima i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje nastaju dogovorima izmenu država i po svom karakteru su formalne ili institucionalne. Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavljaju udruženja više zemalja sa ciljem liberalizacije međusobne trgovine ili regulisanja trgovine sa trećim zemljama. Literatura koja se tiče slobodne trgovine je jako obimna.Veliki broj teorijskih I empirijskih radova je napisan na ovu temu, ali još uvek nema opšteprihvaćenog stanovišta u korist ili protiv slobodne trgovine.Slobodna trgovina ima veliki broj zagovornika. U teorijskom smislu čini se da su zagovornici slobodne trgovine odneli pobedu u odnosu na njihove protivnike, ali praktično,uprkos velikom broju regionalnih integracija i, de facto, pozitivnim empirijskim rezultatima koji su nastali nakon uspostavljanja slobodne trgovine, postoji veliki broj odluka koje idu u prilog protekcionizmu. Protekcionističke mere su često predmet donosioca odluka u nerazvijenim zemljama, ali protekcionizam je i dalje zastupljen i u najrazvijenijim zemljama sveta.
Značaj međunarodne trgovine
Medjunarodna trgovina podrazumeva razmenu roba i usluga između najmanje dve ili više država i njenih privrednih subjekata i obuhvata kako vidljivi, tako i nevidljivi deo prometa roba u međunarodnoj trgovini i sektor usluga u međunarodnoj razmeni usluga. Međunarodna trgovinska politika se bavi izučavanjima međunarodnih ekonomskih odnosa, dok se međunarodno poslovanje bavi proučavanjem pravila kojima se regulišu međunarodni ekonomski odnosi. Medjunarodna trgovina, međunarodna trgovinska politika i međunarodno poslovanje kao predmet izučavanja imaju međunarodne privredne i ekonomske odnose, kako u sferi prometa roba i usluga, a sa time u vezi i sve međunarodne ugovore, koji se u tom prometu zaključuju između poslovnih–privrednih subjekata iz različitih država. Osim toga, predmet izučavanja ovih nauka su međunarodna plaćanja, međunarodno poslovno privredno sudstvo i međunarodne privredne arbitraže, kao i međunarodne privredne i ekonomske organizacije opšteg i regionalnog karaktera, privredni subjekti, preduzeća i društva jedne države, koji se kao subjekti javlja u međunarodnim poslovnim odnosima. Medjunarodna trgovina i politika proučavaju pravila dispozitivnog karaktera, pravila koje privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i koja se odnose na regulisanje njihovih ugovornih odnosa. Tu postoji sloboda, autonomija volja ugovornih partnera koja je u delu međunarodnog poslovanja dobrim delom i ograničena. Međunarodno-privredni subjekti, kao ekonomski jači ili vrlo često monoposlisti u nekoj privrednoj oblasti, propisuju uslove putem unapred odštampanih formulara, kao tipskih ugovora, kada nude drugim ugovornim stranama da pristupe, da prihvate ponuđeni ugovor i gde druga ekonomski slabija strana može da prihvati ili ne prihvati ponuđeni ugovor, nemajući mogućnost da bilo šta izmeni u tako ponuđenom ugovoru. Velike korporacije kao ekonomski jače, nameću svoje uslove poslovanja ekonomski slabijim stranama. To je i neminovnost tržišnog privređivanja, kao i slučaj sa propadanjem sićušnih i malih poslovnih subjekata i njihovog preuzimanja od ekonomski jačih.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET