Međunarodna trgovina i devizni kursevi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna trgovina i devizni kursevi". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Savremene privrede su uglavnom otvorene privrede. To znači da stupaju u najrazličitije ekonomske odnose sa inostranstvom, razmenjuju proizvode i usluge sa drugim privredama, sarađuju sa međunarodnim ekonomskim institucijama i učestvuju u njihovom radu. Otvorene privrede su, za razliku od zatvorenih, uključene u međunarodnu podelu kao proces reprodukcije koji započinje u jednoj zemlji, a završava se u drugoj.
Početak razvoja međunarodnih ekonomskih odnosa seže duboko u prošlost i nikako ne predstavlja pojavu novijeg datuma. Međunarodna trgovina je, ipak, svoj zamah počela da doživljava u poslednjih nekoliko decenija, a ključnu ulogu u tom zamahu odigrale su sledeće pojave:
razvoj telekomunikacija – kroz olakšavanje komunikacije između udaljenih delova planete;
tehnološki progres – kroz proizvodnju roba primenom moderne tehnologije;
spoljnotrgovinska politika – kroz stanoviše koje je prihvatila većina zemalja: da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve.
Treba, međutim, reći da su nekada glavni subjekti međunarodne trgovine bile države, a da su to danas pre svega velike i snažne banke i transnacionalne kompanije – kompanije koje posluju u većem broju zemalja i često ostvaruju prihode koji su veći od bruto društvenih proizvoda nekih zemalja. Države se, dakle, sve ređe pojavljuju kao poslovni subjekti u međunarodnoj trgovini, ali i dalje zadržavaju značajnu ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima jer obavljaju različite regulatorne funkcije, donose jednostrane mere ili potpisuju sporazume sa drugim državama, a sve u cilju stvaranja pravnog okvira za razvoj i napredak međunarodnog poslovanja.
Specijalizacija i podela rada predpostavke su povećanja produktivnosti i trgovine, kako unutar zemlje tako i izvan nje. Zahvaljujući širenju trgovine povećava se blagostanje, pa je usled toga svaka zemlja u većoj ili manjoj meri uključena u međunarodnoj razmeni. Čak i najrazvijenije i najbogatije zemlje nisu same sebi dovoljne tj. ne mogu funkcionisati same pa razmenjuju dobra i usluge sa drugim zemljama odnosno uključuju se u međunarodnu razmenu. Isključiti se ili biti isključen iz međunarodne razmene znači biti osuđen na siromaštvo, ekonomsku stagnaciju i međunarodnu izolaciju.
Za razliku od unutrašnje trgovine u kojoj svi partneri u razmeni koriste samo jednu valutu, u međunarodnoj trgovini to nije slučaj. U njoj kupci plaćaju u svojoj valuti, dok prodavači traže plaćanje u novcu svoje zemlje. Konkretno ako neka srpska kompanija kupuje automobile iz SAD ona će plaćati u dinarima, dok će američki izvoznik zahtevati plaćanje u američkim dolarima. Ovaj problem se rešava tako što se utvrdi odnos u kojem će se razmenjivati ove valute. Kakav će taj odnos biti pokazuje DEVIZNI KURS. Devizni kurs izražava cenu strane valute na domaćem novcu.
1. Pojam međunarodne trgovine
Međunarodna trgovina spada u podsistem međunarodne političke ekonomije i jedna je od njenih najstarijih tema. Međunarodna trgovina predstavlja ekonomsko i političko pitanje. Pod njom se podrazumeva razmena roba i usluga preko državnih granica. Nastala je kao težnja svake nacionalne države da se iz nje izvuče što veća korist. Ujedno, ona treba da ograniči i negativan uticaj domaće ekonomije i društva. Međunarodna trgovina tako povezuje države i čini ih međuzavisnim. Čineći ih međuzavisnim, trgovina preraspodeljuje svetske resurse i time uvećava njihovo bogatstvo i moć.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET