Međunarodna banka za obnovu i razvoj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna banka za obnovu i razvoj". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај:
Увод 3
Развој међународног тржишта капитала 4
Светска банка 6
Међународна банка за обнову и развој 8
Оснивање и чланство 8
Капитал банке 11
Одобравање зајмова 12
Начин доделе послова (лицитација) 13
Органи банке 14
Закључак 16
Литература 17
Увод
Међународне финансијске организације веома су значајне за међународно пословно финансирање као велики извор средстава под релативно повољним условима. Мада је добар део тих средстава намењен финансирању разних јавних програма развоја и структурног прилагођавања земаља чланица , све више средстава се усмерава и на финансирање приватних предузећа и пројеката , са или без гаранције државе. Може се рећи да је у последњих десетак година управо дошло до новог стратегијског концепта јачања улоге међународних финансијских организација у равоју приватног сектора и иницијативе.
Од међународних финансијских организација за привредне субјекте у Србији су сразмерно најзначајније Међународна банка за обнову и развој , Међународно удружење за развој , Међународна финансијска корпорација , Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка , па ће о њима овде бити нешто више рећи,уважавајући и значај других регионалних развојних банака , као што су Азијска банка за развој , Афричка банка за развој (Афрички фонд за развој ), Интерамеричка банка за развој , Карипска банка за развој итд.Уједно ће се дати основни подаци о Међународном монетарном фонду , који спада у међународне финансијске организације , али сасвим другог профила од већ наведених , међутим , ради се о значајној институцији са аспекта укупних међународних финансија.
Развој међународног тржишта капитала
Ширење и јачање капитализма чврсто је повезано са сељењем капитала из једне земље у другу. Мада је извоза капитала било и у ранијим фазама капитализма, та појава је карактеристична тек за империјализам.Значајан извоз капитала из Велике Британије почиње у првој половини XIX века. Улаже се највише у западну Европу и САД, а највећи део одлази на изградњу железница. Крајем XIX и почетком XX века расте извоз британског капитала и у друге регионе. Од половине XIX века и Француска и Немачка постају значајни извозници капитала. У почетку Француска улаже највише у Русију, а касније у своје колонијалне поседе и Латинску Америку. Године 1914, француска улагања у иностранству достигла су износ од око 9 милијарди долара, од чега је око 60% било у Европи. Инвестиције Немачке износиле су око 6 милијарди долара. Улагања у иностранство потицала су углавном из приватних извора. До првог светског рата капитал се извозио углавном у виду портфолио инвестиција. До 1914., чак је 90% у иностранству пласираног капитала било у облику портфолио инвестиција. Укупан износ пред први светски рат достигао је 44 милијарде долара. Највећи извозник капитала била је Велика Британија, а следиле су је Француска и Немачка. Први светски рат је делимично изменио положај појединих земаља у међународном кретању капитала. САД су још 1896. године почеле да отплаћују своје дугове и за време рата, када су зараћене стране продавале своју доларску активу да би обезбедиле ратни материјал, постале су нето поверилац. Године 1929. САД су по обиму извезеног капитала биле испред Велике Британије. Вредност иностраних инвестиција В.Британије била је у току рата умањена за једну четвртину, али је пред велику економску кризу поново достигла ранији износ од око 19 милијарди долара.У периоду 1930-1938, као последица кризе и ратних опасности, смањује се извоз капитала. Најважније земље повериоци постале су нето увознице капитала. Велики нето прилив капитала био је у САД – око 5 милијарди долара.Земље дужници тешко су обезбеђивале средства за отплату својих дугова. Криза је посебно погодила портфолио инвестиције.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET