Makroekonomski agregati | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Makroekonomski agregati". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA ZA USLUŽNI BIZNIS
ISTOČNO SARAJEVO-SOKOLAC
SEMINARSKI RAD IZ PRINCIPA EKONOMIJE
TEMA: MAKROEKONOMSKI AGREGATI
Sokolac, Novembar 2010.godine
Sadržaj :
Uvod …………………………………………………………………………….....3
1.Makroekonomski agregati……………………………………………………...4
2. Bruto društveni proizvod………………………………………………………5
2.1.Struktura BDP……………………………………………………………….7
2.2. Realni i nominalni BDP…………………………………………………….8
3.Ostali makroekonomski agregati……………………………………………..10
4. Domaći bruto proizvodi……………………………………………………....12
4.1. Bruto nacionalni proizvod naspram bruto domaćeg proizvoda……………12
Zaključak…………………………………………………………………………13
Literatura………………………………………………………………………...14
UVOD
Nacionalna ekonomija na sveobuhvatan način cjelovito i svestrano proučava uslove, stanja i promjene u ekonomskoj stvarnosti države. Nacionalna ekonomija je primenjena makroekonomska disciplina, pošto se prevashodno bavi izučavanjem cjeline privrede na prostoru države, istražuje stanja i promjene u makroekonomskim agregatima, uslove koji ih određuju, kao i međusobne odnose sektora i regiona, a takođe i njihove odnose prema cjelini. Takođe, kako jedna privreda ma koliko velika i razvijena bila, nije samodovoljna, to nacionalna ekonomija ima u vidu i međunarodnu razmjenu, tj. cjelinu raznovrsnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Naglasak da je nacionalna ekonomija makroekonomska disciplina ima za cilj da istakne da se posmatra privreda kao cjelina, kroz zbirno iskazane agregatne pokazatelje, kao sto su: društveni proizvod, nacionalni dohodak, investicije, potrošnja stanovništva, prihodi i rashodi države, obim I strukturira spoljnotrgovinske razmjene, amortizacija, akumulacija, zaposlenost.
Makroekonomski pristup podrazumijeva da se nacionalna ekonomija bavi celinom privrede i kroz: kretanje cijena (stabilnost ili inflacija), prosečnim platama, per capita (po stanovniku) projekcijama svih agregata. Smisao ekonomskog u ponašanju znači da se uspostavlja racionalna veza između ciljeva i raspoloživih sredstava za njihovo ostvarivanje. Kada bi prirodnih izvora bilo u izobilju, a proizvedeno bogatstvo i raspoloživa sredstva neograničeni, ekonomsko (racionalno) ponašanje u korišćenju i izbor bili bi nepotrebni.
Nacionalna ekonomija je primenjena disciplina, znači da je njen predmet posmatranja stvarnost određene zemlje, odnosno njena privreda kao cjelina na kojoj se proveravaju važeća teorijska saznanja i zakonitosti razvoja. Utvrđuju se strategija, pravci razvoja i mjere ekonomske politike za ostvarenje makroekonomskih ciljeva.
1.Makroekonomski agregati
Pojam makroekonomskih agregata
Da bi se izmerio rezultat poslovanja određenog preduzeća porede se njegovi prihodi i rashodi odnosno njihova razlika - dobit ili gubitak.
Ako je preduzeće ostvarilo dobit onda možemo tvrditi da je rezultat njegovog poslovanja manje ili više dobar, zavisno od visine dobiti i zavisno od ostalih pokazatelja uspešnosti poslovanja (likvidnost i solventnost preduzeća, stanje njegove imovine, očekivani rezultati u budućnosti).
Analizom rezultata pojedinačnog preduzeća bavi se mikroekonomija.
Kako, međutim, možemo odrediti uspešnost rezultata koji je u određenoj godini ostvario čitav ekonomski sistem odnosno čitava nacionalna ekonomija?
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET