Liberalizacija i neophodnost promena poslovanja u globalnom okruženju u cilju korporiranja domaćih preduzeća | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Liberalizacija i neophodnost promena poslovanja u globalnom okruženju u cilju korporiranja domaćih preduzeća". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad iz predmeta: Privredni Sistemi
Tema: Liberalizacija i neophodnost promena poslovanja u globalnom okruženju u cilju korporiranja domaćih preduzeća
Sadržaj
Uvod 3
Liberalizacija 3
Pozitivni i negativni efekti liberalizacije na domaća preduzeća 4
Globalizacija 6
Položaj domaćih preduzeća na savremenom međunarodnom tržištu 7
Globalna orijentacija međunarodnog poslovanja 8
Pravila za mere koje utiču na pristup tržištu 11
Subvencije 11
Antidamping 12
Zaključak 13
Literatura 14
Uvod
Pojam liberalizacije znači da ne postoje prepreke u pogledu trgovine robom i uslugama između zemalja.Prepreke u trgovini postavlja država u vidu: kvota, kontigenata, visokih carina i sl., i vođenje takve politike se naziva protekcionizam.
Veliki protivnik teorije o liberalizaciji trgovine bio je Karl Marx, koji je rekao:'Buržoazija je uspostavila tu jedinstvenu, bezočnu slobodu - slobodnu trgovinu. Jednom rečju, radi političke iluzije, prihvatili su čistu, besramnu, neposrednu, brutalnu eksploataciju.'
Slobodnoj trgovini se protive i određene antiglobalističke grupe, koje su ubeđene da ta tzv. slobodna trgovina još više pogađa siromašne.
Liberalizacija
Liberalizacija spoljne trgovine podrazumeva veliki broj mera, među kojima su snižavanje carinskih stopa, ukidanje izvoznih subvencija i kvota, transparentnost i predvidivost trgovinske politike, ujednačavanje uslova poslovanja između zemalja, sankcionisanje damping izvoza i sl.
Pristalice procesa liberalizacije smatraju da slobodna trgovina u dugom roku donosi korist svima, a protivnici smatraju da prave slobodne trgovine ne može biti i da, stoga, u parcijalnoj liberalizaciji koristi, pre svega, dobijaju veliki i bogati (kako zemlje, tako i preduzeća i pojedinci), dok siromašni i mali uvek ostaju oštećeni.
U ovu kategoriju, u ekonomskom smislu, spada sledeće:
trgovina proizvodima i uslugama bez carina i ostalih ograničenja
slobodan pristup tržištu
slobodan pristup tržišnim informacijama
slobodno kretanje radne snage između zemalja
slobodan protok kapitala između zemalja
Lideri grupe osam industrijski najrazvijenijih država sveta i velikih zemalja u razvoju, okupljeni na trodnevnom samitu , saglasili su se da sledeće godine okončaju pregovore o liberalizaciji globalne trgovine, koji se "vuku" već osam godina i da pojačaju napore za sprečavanje rastućeg protekcionizma. Predstavnici najrazvijenijih zemalja i država u razvoju nisu uspeli da postignu dogovor o smanjivanju emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, kako je predložila grupa G8. Oni su se obavezali su se da će u naredne tri godine izdvojiti 20 milijardi dolara za povećanje investicija u poljoprivredu siromašnih zemalja i borbu protiv gladi - čak pet milijardi više nego što je očekivano.
Pozitivni i negativni efekti liberalizacije na domaća preduzeća
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET