KULTURA –posebna prepreka pri sklapanju međunarodnih poslova | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "KULTURA –posebna prepreka pri sklapanju međunarodnih poslova". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
Globalizacija ekonomskih i poslovnih aktivnosti zahteva od svih ekonomskih aktera da sklapaju poslove sa preduzećima i različitim organizacijama širom sveta. Rukovodioci, pravnici, preduzetnici i zvaničnici iz svih zemalja uspostavljaju međusobne poslovne odnose. Nastanak i uspeh održavanja poslovnih odnosa između njih, na svetskoj sceni, podrazumeva pre svega da prevaziđu brojne nepoznate prepreke koje se obično ne javljaju na domaćoj sceni, da proprate sve promene u međunarodnom političkom i finansijskom okruženju i da što bolje odgovore na izazove koji ih očekuju.
Termin globalizacija počeo se intenzivnije koristiti u drugoj polovini ’80-tih godina dvadesetog veka u vezi sa ogromnim talasom inostranih direktnih investicija od strane multinacionalnih kompanija. Iako je proces globalizacije podstaknut brzim tehnološkim razvojem, a naročito informatičkih i komunikacinih tehnologija, ostaje da je ključno područje ekonomske globalizacije u sferi trgovinske, finansijske i investicione liberalizacije. Najvažniji aspekti ekonomske liberalizacije su smanjenje i ukidanje nacionalnih barijera, međunarodno širenje trgovine, finansijske i proizvodne aktivnosti i jačanje moći multinacionalnih korporacija i međunarodnih finansijskih institucija u ovim procesima. Još jedan važan aspekt ekonomske globalizacije ispoljava se u tome što globalne institucije postaju glavni stvaraoci sve većeg oblika nacionalnih politika koje su tradicionalno bile u nadležnosti sopstvenih vlada. Vlade sada imaju da primene politike koje su u skladu sa odlukama i pravilima međunarodnih institucija (Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Svetska trgovinska organizacija ).
Sve međunarodne poslovne razmene imaju za rezultat pregovore jer i sam međunarodni posao po svojoj prirodi predstavlja trajno pregovaranje između učesnika u tom poslu. Mnogi veruju da se pregovori završavaju onog trenutka kad se postigne dogovor u vezi bitnih pojedinosti i potpiše ugovor ali oni zaboravljaju da postoje i nepredvidive okolnosti, koje nijedan ugovor ne može da obuhvati.
Poslovno pregovaranje
Pojam pregovaranja
Sa stanovišta psihologije pregovaranje predstavlja veoma složen oblik komunikacije koji se sastoji iz više faza: dogovaranje, suočavanje, sukobljavanje, ubeđivanje i sporazumevanje. To je i svojevrsna borba mišljenja koja zahteva dobro odabranu, obrazloženu i utemeljenu strategiju, raspoloživo vreme, strpljenje i toleranciju. Cilj pregovaračkog procesa je i razmena mišljenja i ideja, težnja za sporazumom, kreativno i pozitivno komuniciranje.
U toku pregovaranja jedna strana može postići verbalnu pobedu, ali to ne znači da je ta strana u pravu i da je proces uspešno okončan. Ishod pregovora može biti pozitivan ili negativan, tj. pregovaračke strane mogu biti zadovoljne ili nezadovoljne krajnjim rezultatom. Jedino kad obe pregovaračke strane završe pregovore ispunjene osećanjem zadovoljstva, tzv. „win-win“ situacija, proces pregovaranja se može smatrati efikasnim i uspešnim. Pregovaranje je umetnost prilagođavanja, a ne nametanje svoje volje niti ispunjenje samo sopstvenih ciljeva. Svaki iskusni pregovarač mora znati svoje ciljeve i mogućnosti da bi mogao odrediti i svoja očekivanja. Cilj pregovaranja treba da bude zajednički dogovor.
Zadatak pregovarača je da uspostavi ravnotežu između konkurentskih strategija, koje im otežavaju da sarađuju i da efektivno stvaraju vrednost, i strategije saradnje , koje im otežavaju da se međusobno nadmeću i izvuku najveću vrednost za sebe. Suština vesštine pregovaranja je u tome da znate da li cete se nadmetati u oblastima u kojima su interesi pregovarača suprotstavljeni – tražeći više i ne pristajući na manje – ili ćete stvarati vrednost razmenjujuci informacije da biste utvrdili koje su povoljne za obe strane. Kada se interesi pregovarača razlikuju, mogućnost da se dogovorom postigne ono što zelite ne mora nužno da umanji mogućnost da druga strana dobije ono što želi. Interesi i preferencije obeju strana mogu biti zadovoljeni. Da bi se stvorila šansa za ostvarivanje obostrane koristi , neophodna je saradnja i aktivnosti na otkrivanju informacija.Svaka strana treba da razume sopstvene interese ali i ključne interese druge strane.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET