Kreditiranje stanovništva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kreditiranje stanovništva". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
~ Kreditiranje stanovništva ~
~ Kreditiranje stanovništva ~
Uvod
Savremeni društveni tokovi su svojim delovanjem uslovili svest pojedinca na ponašanje koje nije u skladu sa njegovim mogućnostima. Razvoj privrede i razvoj tržišta je doprineo tome da se razvija i svest u nekim drugim pravcima, pa su se širenjem percepcija pojedinca, menjali i pogledi na svet koji ga okružuje. Sada taj pojedinac želi da ima nešto više, nešto što nije u stanju da sebi priušti. Najbezbolniji način da do tog „nečeg“ dođe je putem tuđih sredstava. U zakonom uređenim državama, jedini legalan oblik obezbeđivanja dodatnih novčanih sredstava u kratkom roku je, uglavnom, kredit. Postoje naravno i drugi oblici, ali se o njima, po pravilu, nikada ne govori.
Dugi niz godina, na ovim prostorima nisu postojale mogućnosti za podizanjem kredita. Kada su se one konačno javile, pojedinac nije bio dovoljno obavešten da bi uspevao da se snađe u novonastalim situacijma. Blještavilo, raznolikost i rasprostranjenost bankarskih ponuda, mamile su pojedinca da ne razmišlja na racionalan način i da, poput mehaničkih robota, pomera ruku u pravcu u kojem jedino onom ko sedi sa njegove suprotne strane odgovara. Taj potpis na samom dnu molbe za podizanje kredita ili zahteva za izdavanje kreditne kartice, istog tog pojedinca kasnije, skupo košta. Otud ne treba da čudi, kada pojedinac podigne glas protiv institucije koja je pokušala da mu izađe u susret na način koji jedino poznaje, a koji je prethodno, precizno definisan njenom poslovnom politikom. Prošla su vremena kada je za kupovinu stvari mogao da ispiše celu kovertu čekova, i da mirno čeka naredne mesece kada bi mu od plate bilo odbijano deo po deo. Prošla su vremena kada je kod komšije u radnji preko puta, mogao da dogovori način i vreme plaćanja, a da ne razmišlja hoće li komšija ček pustiti za nedelju, dve, ili makar posle prvog u mesecu. Tada nije bilo velikih ugovora, stranica velikih formata, sitnih slova. Tada nije bilo plaćanja u stranim valutama, tada je retko ko vodio računa o kretanjima kurseva, tada je domaća valuta bila više-manje stabilna. Pojedinac sada želi da se bolje informiše. Relevatne institucije za to su svakako one koje propisuju, donose i uređuju zakone vezane za rad i kontrolu drugih institucija koje rade sa novčanim sredstvima. Dnevna štampa, nedeljnici, ekonomski časopisi, publikacije, „Službeni Glasnik“, zvanična saopštenja na oficijalnim veb prezentacijama - za pojedinca mogu biti dovoljan izvor informacija. Kada dobro savlada izazov koji mu se nameće, pojedinac je spreman za nov jezik opštenja sa bankama. Nepoznate stvari za njega mogu biti samo specifični uslovi i ponude, koje se, u nevelikom procentu, razlikuju od banke do banke. Detaljnim proučavanjem, raspitivanjem, i pre svega, poređenjem sa sopstvenim mogućnostima, pojedinac se odlučuje da li će prihvatiti „nužno zlo“. U uslovima u kojim živi, dodatna finansijska inekcija može puno da znači, ako se pravilno upotrebi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET