Krediti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Krediti". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ
Uvod ..............................................................................................2
Ekonomske funkcije bankarskog kredita .......................................4
Robno-novčani ili komercijalni kredit ...........................................6
Bankarski ili novčani kredit ...........................................................8
Zaljučak ..........................................................................................11
Literatura ........................................................................................12
KREDITI
1. UVOD
Postanak i razvoj kredita organski je vezan za razvoj i nastanak novca i novčanih funkcija.
Funkcija novca kao sredstva plaćanja je osnova na kojoj izrasta kreditni no vac, dakle novac savremene razvijene robne privrede.
„Kreditni novac proističe neposredno iz funkcije koju novac ima kao platežno sredstvo na taj način što obveznice za prodatu robu opet protiču radi prenošenja potraživanja na druge“.
Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju pod kojom se podrazumeva određeni dužničko-poverilački odnos u kojem poverilac ustupa dužniku pravo raspolaganja određenom količinom novca, ili nekim drugim pravom, na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima (rok, kamata, pokriće, način vraćanja). „Kredit je privremena usluga koju poverilac čini dužniku time što mu ustupa na ra spolaganje izvesnu kupovnu snagu (novac) ili neki predmet“. Kreditom se pri vremeno razdvaja pravo vlasništva od prava raspolaganja. Pored toga, kredit karakteriše i načelo povratnosti, to znači obavezu dužnika da u određenom ugovornom roku novac vrati poveriocu. Time se kredit i razlikuje od svih oblika poklona, dotacija, subvencija i dr. Element poverenja u kreditnim odnosima ostaje i danas bitan elemenat u zasnivanju kreditnih odnosa uopšte. Poverenje se odnosi na pravu sigurnost vraćanja pozajmljenog novca i dr. Istorija se odnosi na pravnu sigurnost vraćanja pozajmljenog novca i dr. Istorija pokazuje da se kredit izuzetno razvijao u stabilnim uslovima, a gotovo u potpunosti iščezavao u nestabilnim. Kredit nije proizvod kapitalističkog sistema, on je postojao i u pretkapitalističkim formacijama. Marks je, na primer, naglašavao da se u antičko vreme klasna borba odigrala pre svega kao borba između dužnika i poverilaca.
Dakle, on je ranije postojao, samo se znatno razlikovao od savremenog kredita. Kredit u pretkapitalističkim formacijama (antičko društvo) obično je bio robni, naturalni kredit. Davao se i vraćao u naturi. Time je imao svake karakteristike konzumnog kredita. Razvojem robno-novčanih odnosa, kredit se počinje sve više odobravati u novcu. U feudalnom društvu se znatno razvio novčani kredit, ali je sada dobio sve karakteristike zelenaškog kredita. Zelenaški kapital je vodio daljoj koncentraciji novčanog kapitala, mada je i dalje ostao samostalni oblik kapitala. Kamata dostiže visinu 100% i više od iznosa kredita. Radi se, uglavnom, o konzumnom (potrošnom) kreditu individualnog karaktera, dok se u kapitalizmu radi, najvećim delom, o proizvodnom kreditu. To je navelo Schumpetera da konstatuje: „Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi (istakao S. K), dakle on nije prosto ustupanje postojeće kupovne snage preduzetnicima“. Kredit je prema tome, već ovde elemenat reprodukcije kapitala.
N – EMBED Equation.DSMT4 ... P ... R1 – N1
Iz kružnog kretanja kapitala se oslobađa deo novačne mase (dohotka), a ova, posredstvom banaka, pretvara u zajmovni kapital (posredstvom bankarskog sistema).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET