Krediti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Krediti". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH
PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA
RUKOVODENJE KADROVA
SEMINARSKI RAD
Tema: Krediti
Predmet:Međunarodno bankarstvo
MD 14/2009
S A D R Ž A J
I KREDITI 3
1. Pojam, značaj i funkcija 3
2. Kriterijumi klasifikacije kredita 5
II PROCEDURE BANKE U POSTUPKU KREDITIRANJA 7
Uslovi i odobravanja kredita 7
Analiza kreditne sposobnosti 7
Procedura odobravanja kredita 9
Podnošenje zahteva za kredit 9
Razmatranje i obrada kreditnog zahteva 10
Rešenje po kreditnom zahtevu 11
Zaključenje ugovora o kreditu i njegovi sastavni elementi 11
Korišćenje i vraćanje kredita 12
III KAMATNA STOPA KAO CENA KREDITA 13
IV VRESTE BANKARSKIH KREDITA 14
Dozvoljeni minus 14
Kredit za obrtna sredstva 15
Eskontni kredit 15
Akceptni kredit 16
Avalni kredit 16
Lombardni kredit 17
Rambursni kredit 17
Vinkulacioni kredit 17
Investicioni kredit 18
Projektno finansiranje 19
Stambeni kredit 19
Potrošački kredit 20
Kreditne kartice 21
V ZAKLJUČAK 22
I KREDITI
1. Pojam, značaj i funkcije
Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se pre svega za poverenje koje predstavlja jedan od najvažnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Naziv kredit potiče od latinske reči creditum, što znači kredit ili zajam, odnosno od reči credo, credere što znači verovati. U širem smislu reči pojam kredita se vezuje za pojam uživati kredit, u smislu uživanja poslovnog ugleda u određenoj sredini. Međutim, za svaki oblik kredita je karakteristično da se utvrdi da li je uživalac kredita od poverenja. U slučaju da jeste, to znači da je novac uložen na sigurno mesto i da će on biti na vreme naplativ po dospeću. Uzevši u obzir da se kredit najčešće izražava u novcu tj. nastaje i gasi se u novcu, u teoriji i praksi finansiranja ove dve kategorije se najviše povezuju i posmatraju. Kreditni odnos se zasniva između banke (davaoca kredita) i dužnika (tražioca kredita) u uslovima kada banka želi svoja raspoloživa sredstva da iskoristi na najbolji mogući način, a dužnik ima potrebu za sredstvima kako bi finansirao određenu privrednu aktivnost.
U literaturi se često umesto pojma kredit koristi pojam zajam, pri čemu se u praksi shvataju kao dva istovetna pojma. Međutim, sa teorijskog aspekta, kreditom se smatra imovinsko-pravni odnos između banke i dužnika, u kojem banka svoja novčana sredstva ustupa dužniku na određeni vremenski period i pod određenim uslovima. Zajam sa teorijskog aspekta predstavlja pogodbu po kojoj je jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasništvo određeni iznos novčanih sredstava ili zamenljivih stvari. Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti pozajmljena sredstva uz unapred ugovorenu nadoknadu u vidu kamate. U tom smislu se često kaže da zajam predstavlja samo jedan od oblika kredita. Ranije se zajam odnosio na takav imovinsko-pravni odnos kojim su se podmirivale dugoročne potrebe, i to kako za osnovna, tako i za trajna obrtna sredstva. S druge strane, kredit kao imovinsko-pravni odnos bio je uglavnom kratkoročnog karaktera (sezonski, vanredni, povremeni).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET