Korisnost dobara i usluga | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Korisnost dobara i usluga". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

САДРЖАЈ
 
Увод
 
Корисност.............................................................................................................. 3
 
Обрада
 
1.Закон опадајуће корисности............................................................................. 5
2. Јавно добро – дефиниција и намена............................................................... 6
3.Подела нормалних добара................................................................................ 6
4. Дефинисање добара према крвиој еластичности.......................................... 7
5..Корисност услуга............................................................................................. 7
 
Закључак.............................................................................................................. 9
 
Литература............................................................................................................ 10
КОРИСНОСТ
Под појимом корисности подразумева се субјективни ужизак односно задовољство што га потрошач осећа трошећи неко добро.
Корисност није дана величина. Она се разликује од потрошача до потрошача зависност од његових потреба.
Руководећи се корисношћу као детерминантом свог понашања потрошач настоји да је максимизира односно да изабере ону кошару добара коју највише воли.
Корисност је задовољство субјективног ужитка или корист потрошача купљеним добром или услугом.
Врсте корисности:
Гранична (MU) – је корисност додатне јединице неког добра, по-казује за колико ће се повећати укупна корисност ако се количина добра повећа за једну јединицу. Израчунава се као однос између промене укупне корисности и промене количине.
MU = ΔTU / ΔQ
Укупна (TU) – је корисност целокупне количине неког добра или услуге. Добија се сакупљањем граничних корисности сваког трошеног добра. Крива укупне корисности је позитивног нагиба и показује како се повећењем потрошње укупна корисност повећава али по све нижој стопи.
Крива укупне корисности достиже свој максимум када је гранична корисност једнака 0.
У свим случајевима где је гранична корисност негативна укупна корисност ће се смањивати, а њена крива у том сегменту ће имати негативан нагиб.
Закон граничне корисности – гранична корисност добара опада уколико се количина потрошеног добра повећава.
Пример: Други тањир торте неће нам бити укусан као онај први, трећи тањир торте неће нам нити укусан као онај други итд.
Максимализација корисности врши се у условима ограничења које намећу висина дохотка и цене добара. Да би се макимизирала корисност морају се изједначити граничне корисности по новчаној јединици утрошеној на једно добро граничном корисношћу по новчаној јединици утрошеној на друго добро и тако редом. Услов максимализације корисности:
Потрошач с фиксним доходком који је суочем са тржишним ценама постићи ће максимум задовољства или корисности када је граничност задњег долара утрошеног за свако добро једнака граничној корисности задњег долара утрошеног за било које друго дело.
(MU/P)x = (MU/P)y = ((MU/P)z
Виша цема добра 1, смањује се његова оптимална потрошња, расте GK добра 1, на новој смањеној линији потрошње изједначава се GK добра 1,с GK добра 1, с GK добра 2, GK добра.
1. ЗАКОН ОПАДАЈУЋЕ КОРИСНОСТИ
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET