Kopenhagenški kriterijumi i proces širenja Evropske unije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kopenhagenški kriterijumi i proces širenja Evropske unije". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet Singidunum
SEMINARSKI RAD
PREDMET : MEĐUNARODNA EKONOMIJA
TEMA : Kopenhagenški kriterijumi i proces širenja Evropske Unije
Sadržaj:
Uvod ....................................................................................................................3
Kopenhagenški kriterijumi...................................................................................5
Proces širenja Unije.............................................................................................7
« Veliki prasak » kao najveći izazov...................................................................8
Balkan – sadašnje dileme i budućnost proširenja ..............................................11
Ekonomski aspekt daljeg širenja........................................................................13
Zaključak............................................................................................................14
Literatura..............................................................................................................15
Uvod
Medjunarodnu političku i ekonomsku scenu krajem 20. i početkom 21. veka su obležili snažni impulsi globalizacije , kontinuirana dominacija sila trijade – SAD, Japan i EU i jačanje moći azijskih zemalja.
Evropska unija predstavlja zajednicu 27 država koji teži stalnom širenju i jačanju svog uticaja u svetu . Prvi put u istoriji se deslio da nacionalne države slobodnom voljom odluče da rade zajedno na demokratskoj osnovi i ustupanju dijela njihove suverenosti. Unija može biti ponosna na sledeće uspjehe:
- dostignuti društveni progres, koji je jedinstven u svetu;
- ekonomski progres - najveća ekonomija na svetu, najveći izvoznik u svetu i jedna od najbogatijih oblasti sveta, sa visokim standardom življenja;
- sve članice Unije i sama Unija imaju stabilnu demokratiju;
- Evropa je poznata po kulturnom bogatstvu i raznovrsnosti;
EU je nastala na osnovu potrebe da se nacionalni i državni sukobi zaustave i da ekonomski prosperitet i saradnja budu osnova novih odnosa država Evrope. Prvobitnih 6 članica (Nemačka, Francuska , Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija ) su još na samom početku puta ujedinjenja postavile jasan cilj - čuvanje stabilnih demokratija i ekonomski rast, i tada je bilo jasno da će samo ujedinjena Evropa biti jak igrač koji bi mogao da parira moćnim silama istoka i zapada.
Međudržavna saradnja članica Unije se zaniva na tri stuba – ekonomija, spoljna i bezbednosna politika i sudstvo i policija. Prvobitan cilj ekonomskog ujedinjenja i kooperacije kroz godine postojanja ovog saveza se pokazao kao oblast sa najviše uspeha i slaganja. Na ekonomiju kao težište intgracionog procesa je skoncentrisano najviše interesa i zakonodavstva. Od nastanka unije 1958. godine prvi stub je višestruko narastao i danas postoji devetnaest različitih zajedničkih poltika , odnosno dvadeset oblasti zahvaćeno zajedničkim delovanjem država članica. Takođe , činjenica da je jedino u prvom stubu prisutna nadnacionalnost govori u prilog važnosti ekonomskog aspekta u postojanju EU.
Premda još uvek nije sasvim ujedinila zemlje Evrope, EU je u 21.vek ušla kao jaka ekonomska sila sa najsnažnijim i najvećim jedinstvenim tržištem na svetu ( više od pola miliona stanovnika ) , jedinstvenim valutom i naglašenim političkim ambicijama. Danas predstavlja strateški cilj većine zemalja sa starog kontinenta, naročito zemalja u razvoju.
Ali , pet decenija nakon sklapanja "Rimskog ugovora" o osnivanju zajednice i deceniju i po nakon usvajanja Ugovora iz Mastrihta, EU se našla u krizi. Ova kriza se može označiti kao trostruka : kriza institucionalne transformacije EU, kriza privrednog rasta država članica EU kao i kriza daljeg proširenja EU na ostatak Evrope. Kriza dovodi u pitanje dalje širenje ovog saveza kao i kriterijume i uslove koje će preostale zemlje Evrope morati da ispune na svom putu ka Uniji. Širina krize otvara i neka od osnovnih pitanja EU o tome šta se uopšte želi postići daljom evropskom integracijom u eri globalizacije u 21. veku nakon prevazilaženje dihotomije između istoka i zapada.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET